Ne­pro­fit­ni sek­tor ili, ka­ko se još če­sto na­zi­va, ”tre­ći sek­tor”, pri tom mi­sle­ći na vla­du, nje­ne slu­žbe i agen­ci­je kao pr­vi sek­tor a po­slov­ni svi­jet kao dru­gi, sve vi­še po­sta­je pred­me­tom iz­u­ča­va­nja ne sa­mo oso­ba, pro­fe­si­o­na­la­ca, ko­ji su di­rekt­no ve­za­ni na bi­lo ko­ji na­čin sa ovim sek­to­rom, već i bu­du­ćih me­na­dže­ra, od­no­sno stu­de­na­ta po­slov­nih ško­la. Da se ne ra­di o slu­čaj­no­sti već stvar­noj po­tre­bi go­vo­ri i či­nje­ni­ca da se pro­cje­nju­je da u svi­je­tu, iako ne po­sto­je zva­nič­ni i eg­zakt­ni po­da­ci, po­sto­ji ne­ko­li­ko mi­li­o­na ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja (NPO). Sve te or­ga­ni­za­ci­je, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu ve­li­či­nu i mi­si­ju, ima­ju isti ili sli­čan na­čin dje­lo­va­nja. Sva­koj od njih po­tre­ban je kom­pe­ten­tan me­nadž­ment či­ji cilj, ka­ko i sam na­ziv pred­me­ta ka­že, ni­je sti­ca­nje pro­fi­ta u svr­hu nje­go­ve ras­po­dje­le me­đu osni­va­či­ma, od­no­sno li­ci­ma ko­ji je kon­tro­li­šu, već ostva­re­nje de­fi­ni­sa­ne mi­si­je i pro­gram­skih ci­lje­va.

Mo­žda baš zbog to­ga, ovaj sek­tor i ima ogro­man zna­čaj u sva­kom druš­tvu u ko­me, po pra­vi­lu, uži­va ve­li­ki ugled ko­ji je ste­kao za­hva­lju­ju­ći, pri­je sve­ga, druš­tve­no od­go­vor­nom pri­stu­pu u svom dje­lo­va­nju i ra­du, naj­češ­će kroz do­bro­tvor­ne ak­tiv­no­sti, obra­zo­va­nje, me­đu­na­rod­ne ak­tiv­no­sti i od­no­se, oču­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne, po­drš­ke umjet­no­sti i kul­tu­ri, una­pre­đe­nja zdrav­stva i slič­no.

Ono što nas mo­žda sve na tre­nu­tak mo­že zbu­ni­ti, ali i fa­sci­ni­ra­ti, je­ste ra­zno­vr­snost or­ga­ni­za­ci­o­nih for­mi NPO i tan­ka za­miš­lje­na li­ni­ja ko­ja raz­dva­ja pro­fit­ni od ne­pro­fit­nog sek­to­ra, te spo­sob­nost or­ga­ni­za­ci­ja da pre­la­ze tu za­miš­lje­nu li­ni­ju za­dr­ža­va­ju­ći po­sto­je­ći ili pre­la­ze­ći u ne­ki no­vi or­ga­ni­za­ci­o­ni ob­lik.

Već smo na sa­mom po­čet­ku spo­me­nu­li da sve NPO ima­ju ne­ke za­jed­nič­ke ka­rak­te­ri­sti­ke, bez ob­zi­ra na ve­li­či­nu i pro­gram­ske ci­lje­ve, mi­sle­ći pri­je sve­ga na:

• dje­lo­va­nje ko­me ni­je cilj sti­ca­nje pro­fi­ta osni­va­ču ili stej­khol­de­ri­ma,
• ade­kvat­nu or­ga­ni­za­ci­o­nu struk­tu­ru,
• druš­tve­no od­go­vor­nu mi­si­ju i
• po­se­ban tret­man dr­ža­ve u ko­joj dje­lu­ju.

Šta to zna­či? Pr­vo, to zna­či da sva­ka NPO, bez ob­zi­ra na to da li u to­ku svog ra­da stva­ra pri­ho­de ili ne, ne mo­že ostva­re­ni pro­fit ras­po­di­je­li­ti li­ci­ma ko­ja je kon­tro­li­šu već even­tu­al­no ste­če­ni pro­fit mo­ra usmje­ri­ti na ostva­re­nje svo­je mi­si­je, za­dr­ža­ti u re­zer­vi ili pre­u­smje­ri­ti na ne­ku dru­gu or­ga­ni­za­ci­ju pre­ko ko­je mo­že in­di­rekt­no ostva­ri­va­ti svo­je pro­gram­ske ci­lje­ve. Da­kle, ov­dje se ne po­sta­vlja pi­ta­nje da li NPO smi­je i mo­že da se ba­vi ak­tiv­no­sti­ma i dje­lat­no­sti­ma ko­je stva­ra­ju pri­ho­de već na ko­ji na­čin se stva­ra­ju ras­ho­di i upra­vlja even­tu­al­nim viš­kom, od­no­sno pro­fi­tom. Kao i sva­ka dru­ga or­ga­ni­za­ci­je, NPO za­poš­lja­va rad­ni­ke, an­ga­žu­je me­na­dže­re i eks­per­te iz raz­li­či­tih obla­sti i is­pla­ću­je pla­te za nji­hov rad. I u to­me ne­ma niš­ta spor­no. Za raz­li­ku od pro­fit­no ori­jen­ti­sa­nih or­ga­ni­za­ci­ja, član­stvo u uprav­nom/iz­vrš­nom/nad­zor­nom od­bo­ru ili ne­kom dru­gom or­ga­nu bi, po pra­vi­lu, tre­ba­lo bi­ti vo­lon­ter­sko, od­no­sno bez na­kna­de.

Dru­go, sva­ka NPO mo­ra ima­ti ja­sno po­sta­vlje­nu or­ga­ni­za­ci­o­nu struk­tu­ru ko­ja de­fi­ni­še ulo­ge i od­go­vor­nost svih onih ko­ji su uklju­če­ni u ostva­ri­va­nje mi­si­je or­ga­ni­za­ci­je. Tu se pri­je sve­ga mi­sli na or­ga­ne NPO, za­po­sle­ne i slič­no.

Tre­će, NPO ne mo­že po­sto­ja­ti bez de­fi­ni­sa­ne mi­si­je ko­ja se uve­li­ko raz­li­ku­je od mi­si­je or­ga­ni­za­ci­ja ko­je su pro­fit­no ori­jen­ti­sa­ne. Osnov­na mi­si­ja pro­fit­no ori­jen­ti­sa­nih or­ga­ni­za­ci­ja je sti­ca­nje i go­mi­la­nje pro­fi­ta za ra­čun svog osni­va­ča ili stej­khol­de­ra, bez ob­zi­ra na to da li je ri­ječ o mi­kro­or­ga­ni­za­ci­ja­ma ili ve­ćim kor­po­ra­ci­ja­ma u ko­ji­ma je, na pri­mjer, vla­snič­ka struk­tu­ra od­re­đe­na bro­jem i vla­sniš­tvom nad ak­ci­ja­ma. Kod NPO ne po­sto­ji vla­snič­ki kon­cept a sa­mim tim ni lič­na ko­rist u smi­slu sti­ca­nja pro­fi­ta. Ak­ce­nat je is­klju­či­vo na pro­mo­vi­sa­nju or­ga­ni­za­ci­o­nih ci­lje­va ko­ji su, po pra­vi­lu, usmje­re­ni na do­bro­bit druš­tve­ne za­jed­ni­ce a ne na bo­ga­će­nje osni­va­ča ili stej­khol­de­ra.

I na kra­ju, če­tvr­to, NPO uži­va­ju i po­se­ban tret­man kod dr­ža­ve, pri­je sve­ga u vi­du sti­ca­nja i do­bi­ja­nja do­na­ci­ja, gran­to­va, pro­je­ka­ta i, u ve­ći­ni slu­ča­je­va, po­re­skih olak­ši­ca. Ovo po­sljed­nje je čest raz­log zbog ko­ga ne­mo­ral­ni po­je­din­ci i or­ga­ni­za­ci­je pod plaš­tom ne­pro­fit­no ori­jen­ti­sa­nog dje­lo­va­nja osni­va­ju NPO s ci­ljem oba­vlja­nja raz­li­či­tih fi­nan­sij­skih mal­ver­za­ci­ja a ne ostva­ri­va­nja od­re­đe­ne druš­tve­no ko­ri­sne ak­tiv­no­sti. Sto­ga je pi­ta­nje eti­ke u ne­pro­fit­nom sek­to­ru ne­pre­sta­no ak­tu­el­no.

Iz go­re na­ve­de­nog sli­je­di da su ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je druš­tve­no od­go­vor­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je ima­ju for­mal­nu or­ga­ni­za­ci­o­nu struk­tu­ru i ko­je oba­vlja­ju od­re­đe­ne po­slov­ne i dru­ge ak­tiv­no­sti i stva­ra­ju od­re­đe­ne pri­ho­de ko­je usmje­ra­va­ju i ras­ho­du­ju is­klju­či­vo na ak­tiv­no­sti neo­p­hod­ne za ostva­re­nje mi­si­je or­ga­ni­za­ci­je i po­sta­vlje­nih pro­gram­skih ci­lje­va bez mo­guć­no­sti di­stri­bu­ci­je pro­fi­ta na osni­va­če ili stejk­hol­de­re.

Kao što smo na sa­mom po­čet­ku is­ta­kli, sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja, pa ta­ko i ne­pro­fit­na, da bi us­pješ­no dje­lo­va­la mo­ra ima­ti od­go­va­ra­ju­ću or­ga­ni­za­ci­o­nu struk­tu­ru i me­nadž­ment. Naj­ve­ći broj prin­ci­pa i pra­vi­la ko­ja va­že za pro­fit­no ori­jen­ti­sa­ne or­ga­ni­za­ci­je mo­že se pri­mi­je­ni­ti i u ne­pro­fit­nom sek­to­ru. Da­kle, bez ob­zi­ra na to da li se ra­di o lu­kra­tiv­nim ili ne­lu­kra­tiv­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, i jed­ne i dru­ge mo­ra­ju ima­ti kom­pe­ten­tan me­nadž­ment i od­go­va­ra­ju­ću or­ga­ni­za­ci­o­nu struk­tu­ru.

Broj­ne su de­fi­ni­ci­je ko­ji­ma se po­bli­že od­re­đu­je zna­če­nje me­na­dže­ra i me­nadž­men­ta. Naj­ve­ći broj njih ka­že da su me­na­dže­ri lju­di ko­ji ra­de s lju­di­ma i uz po­moć dru­gih lju­di ko­or­di­ni­ra­ju nji­hov rad da bi se po­sti­gli od­re­đe­ni or­ga­ni­za­ci­o­ni ci­lje­vi. Pro­fe­sor Jo­van To­do­ro­vić još do­da­je i “na lju­di­ma pri­mje­ren na­čin”, či­me u pot­pu­no­sti za­o­kru­žu­je ovu de­fi­ni­ci­ju, jer po­sao me­na­dže­ra je­ste da po­mog­ne lju­di­ma da na što bo­lji na­čin oba­ve svoj po­sao a ne da sli­je­po te­ži ne­kom lič­nom do­stig­nu­ću ra­de­ći sa lju­di­ma na lju­di­ma ne­pri­mje­ren na­čin. Da­lje, me­nadž­ment se če­sto de­fi­ni­še kao ko­or­di­ni­sa­nje ak­tiv­no­sti ve­za­nih za po­sao, ta­ko da se one oba­ve efi­ka­sno i efek­tiv­no. Upra­vo ri­ječ efi­ka­snost je ključ­na u do­me­nu ne­pro­fit­nog sek­to­ra. Ona ozna­ča­va iz­vla­če­nja mak­si­mu­ma uz mi­ni­mal­na ula­ga­nja, od­no­sno ra­ci­o­nal­no ko­riš­će­nje re­sur­sa u ci­lju ostva­re­nja or­ga­ni­za­ci­o­nih ci­lje­va. Ako uzme­mo u ob­zir či­nje­ni­cu da su ogra­ni­če­ni re­sur­si upra­vo ono što sva­ku, a po­seb­no ne­pro­fit­nu or­ga­ni­za­ci­ju, li­mi­ti­ra u nje­nom ra­du, on­da ova tvrd­nja ite­ka­ko do­bi­ja na svom zna­če­nju.

Uzev­ši u ob­zir pret­hod­no na­ve­de de­fi­ni­ci­je ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja i me­nadž­men­ta, mo­že­mo za­klju­či­ti da me­nadž­ment ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja zna­či ko­or­di­ni­sa­nje ak­tiv­no­sti ve­za­nih za ostva­re­nje or­ga­ni­za­ci­o­ne mi­si­je i pro­gram­skih ci­lje­va, na efi­ka­san i efek­ti­van na­čin, s lju­di­ma, uz po­moć lju­di i na lju­di­ma pri­mje­ren na­čin a sa ci­ljem ostva­ri­va­nja do­bro­bi­ti za ši­ru druš­tve­nu za­jed­ni­cu i/ili po­je­di­ne cilj­ne gru­pe.

A ta do­bro­bit, kao i ulo­ga i zna­čaj ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja, sva­kim je da­nom sve ve­ća i ve­ća. Na ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je se u da­naš­nje vri­je­me gle­da kao na sa­vre­me­ne si­ste­me mo­der­nog druš­tva. Iako su tek u po­sljed­njim de­ce­ni­ja­ma pri­vu­kle za­slu­že­nu pa­žnju, ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je da­le­ko du­ži niz go­di­na pred­sta­vlja­ju zna­čaj­nu kom­po­nen­tu eko­nom­skog, po­li­tič­kog i druš­tve­nog raz­vo­ja ka­ko ne­raz­vi­je­nih ta­ko i raz­vi­je­nih ze­mlja.

Nji­ho­va ulo­ga i zna­čaj se ogle­da na lo­kal­nom, na­ci­o­nal­nom i me­đu­na­rod­nom ni­vou. Na sva­kom od ovih ni­voa, ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je su po­sta­le agent pro­mje­na i za­ma­jac broj­nim re­for­ma­ma, po­čev­ši od iz­grad­nje i raz­vo­ja druš­tva, una­pre­đe­nja de­mo­kra­ti­je, raz­vo­ja ru­ral­nih pod­ruč­ja, eko­loš­kog osvješ­ći­va­nja sta­nov­niš­tva, re­for­me obra­zov­nog i zdrav­stve­nog si­ste­ma, pod­sti­ca­nja jav­no-pri­vat­nog part­ner­stva, zaš­ti­te ljud­skih pra­va i slo­bo­da, i slič­no. Ovo nam ne­dvo­smi­sle­no su­ge­ri­še da su ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je po­sta­le ne­za­o­bi­la­zna ka­ri­ka u cje­lo­kup­noj tran­sfor­ma­ci­ji druš­tva i da će nji­ho­va ulo­ga vre­me­nom još vi­še ja­ča­ti.

Me­đu­na­rod­na kla­si­fi­ka­ci­ja ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja

Kao osno­va za kla­si­fi­ka­ci­ju ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja uzi­ma se eko­nom­ska ak­tiv­nost or­ga­ni­za­ci­je. IC­NPO[1] si­stem gru­pi­še ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je u 12 gru­pa, ko­je su za­tim po­di­je­lje­ne u 24 pod­gru­pe[2].

Grupa 1: Kultura i rekreacija 1 100 Kultura i umjetnost 1 200 Sportovi 1 300 Ostala rekreacija i društveni klubovi Grupa 2: Obrazovanje i istraživanje 2 100 Osnovno i srednje obrazovanje 2 200 Visoko obrazovanje 2 300 Ostalo obrazovanje 2 400 Istraživanje Grupa 3: Zdravlje 3 100 Bolnice i rehabilitacija 3 200 Domovi za pružanje njege 3 300 Mentalno zdravlje i krizne intervencije 3 400 Ostale zdravstvene usluge Grupa 4: Društvene usluge 4 100 Društvene usluge 4 200 Vanredno stanje i pomoć 4 300 Podrška u izdržavanju Grupa 5: Životna sredina 5 100 Životna sredina 5 200 Zaštita životinja Grupa 6: Razvoj i stambena pitanja 6 100 Ekonomski i društveni razvoj i razvoj zajednice 6 200 Stambena pitanja 6 300 Zapošljavanje i obuka Grupa 7: Pravo, zastupanje i politika 7 100 Udruženja građana i organizacije za zastupanje 7 200 Pravne usluge 7 300 Političke organizacije Grupa 8: Filantropsko posredovanje i promocija volontarizma Grupa 9: Međunarodna pitanja Grupa 10: Religija Grupa 11: Poslovne i profesionalne asocijacije i sindikati Grupa 12: [Prethodno neklasifikovane]

Pr­va gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za kul­tu­ru i re­kre­a­ci­ju, kao što su: me­di­ji i ko­mu­ni­ka­ci­ja (pro­iz­vod­nja i ši­re­nje in­for­ma­ci­ja pu­tem TV sta­ni­ca, ob­ja­vlji­va­nja knji­ga, ma­ga­zi­na, no­vi­na, film­ske pro­duk­ci­je, bi­bli­o­te­ke i slič­no); li­kov­na umjet­nost i ar­hi­tek­tu­ra (pra­vlje­nje i iz­la­ga­nje li­kov­ne umjet­no­sti i ar­hi­tek­tu­re, uklju­ču­ju­ći sli­ka­nje, cr­ta­nje, di­zaj­ner­ske cen­tre, i slič­no); scen­ska umjet­nost (cen­tri za scen­sku umjet­nost uklju­ču­ju­ći po­zo­riš­ta, ba­let, ope­re, or­ke­stre, ho­ro­ve i mu­zič­ke an­sam­ble); udru­že­nja isto­ri­ča­ra i knji­žev­ni­ka i hu­ma­ni­stič­ka druš­tva (oču­va­nje isto­rij­skih i kul­tur­nih ar­te­fa­ka­ta i oda­va­nje po­ča­sti isto­rij­skim do­ga­đa­ji­ma uklju­ču­ju­ći druš­tva isto­ri­ča­ra, pje­sni­ka i knji­žev­ni­ka, je­zič­ka udru­že­nja itd.); mu­ze­ji (uklju­ču­ju­ći i spe­ci­ja­li­zo­va­ne mu­ze­je umjet­no­sti, isto­ri­je, na­u­ke, teh­no­lo­gi­je i kul­tu­re); zo­o­loš­ke par­ko­vi i akva­ri­ju­mi; spor­to­vi (fit­ness i wel­ness cen­tri, sport­ska tak­mi­če­nja), re­kre­a­ci­ja; i druš­tve­ni klu­bo­vi.

Dru­ga gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za obra­zo­va­nje i is­tra­ži­va­nje, kao što su: osnov­no i sred­nje obra­zo­va­nje; vi­so­ko obra­zo­va­nje; teh­nič­ke i stru­kov­ne ško­le; obra­zo­va­nje od­ra­slih; is­tra­ži­va­nja u obla­sti me­di­ci­ne; na­u­ka i teh­no­lo­gi­ja; druš­tve­ne i po­li­tič­ke na­u­ke.

Tre­ća gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za zdra­vlje i zdrav­stvo, kao što su: bol­ni­ce; re­ha­bi­li­ta­ci­ja; do­mo­vi za pru­ža­nje nje­ge; psi­hi­ja­trij­ske kli­ni­ke; men­tal­no zdra­vlje; jav­no zdrav­stvo i edu­ka­ci­ja ve­za­na za pro­mo­ci­ju zdra­vlja;  te­ra­pij­ska nje­ga, i slič­no.

 Če­tvr­ta gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za druš­tve­ne uslu­ge, kao što su: uslu­ge na­mi­je­nje­ne dje­ci (usva­ja­nje; cen­tri za raz­voj dje­ce; ob­da­niš­ta); uslu­ge na­mi­je­nje­ne omla­di­ni (pre­ven­ci­ja de­lin­kven­ci­je; pre­ven­ci­ja ma­lo­ljet­nič­ke trud­no­će; cen­tri za mla­de; pro­gra­mi za­poš­lja­va­nja); uslu­ge ve­za­ne za po­ro­di­cu (edu­ka­ci­ja ro­di­te­lja; pre­ven­ci­ja na­si­lja u po­ro­di­ci); uslu­ge na­mi­je­nje­ne hen­di­ke­pi­ra­nim oso­ba­ma (stam­be­no zbri­nja­va­nje; tran­sport; re­kre­a­ci­ja); uslu­ge na­mi­je­nje­ne sta­ri­jim li­ci­ma (ge­ri­ja­trij­ska po­moć; tran­sport; re­kre­a­ci­ja); po­moć iz­bje­glim li­ci­ma; ma­te­ri­jal­na po­moć li­ci­ma ko­ja ni­su u sta­nju da sa­mi obez­bi­je­de sred­stva za ži­vot; i slič­no.

Pe­ta gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za ži­vot­nu sre­di­nu, kao što su: kon­tro­la i sma­nje­nje one­čiš­će­nja (pro­mo­ci­ja či­stog va­zdu­ha, vo­de; sma­nje­nje bu­ke; upra­vlja­nje opa­snim ot­pa­dom; pro­gra­mi re­ci­kli­ra­nja); oču­va­nje i zaš­ti­ta pri­rod­nih re­sur­sa (oču­va­nje i zaš­ti­ta ze­mljiš­ta, vo­de, va­zdu­ha); ure­đe­nje oko­li­ša (pro­gra­mi oču­va­nja par­ko­va, ze­le­nih po­vr­ši­na i dru­gih po­vr­ši­na u ur­ba­nim i ru­ral­nim pod­ruč­ji­ma; bo­ta­nič­ke baš­te; pro­gra­mi ve­za­ni za hor­ti­kul­tu­ru i pej­zaž); zaš­ti­ta ži­vo­ti­nja (uto­čiš­ta za ži­vo­ti­nje; udru­že­nja za zaš­ti­tu ži­vo­ti­nja); oču­va­nje i zaš­ti­ta bilj­nog i ži­vo­tinj­skog svi­je­ta; ve­te­ri­nar­ske uslu­ge (bol­ni­ce za ži­vo­ti­nje i uslu­ge u pru­ža­nju zdravsvenih usluga).

 Še­sta gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za raz­voj i stam­be­na pi­ta­nja, kao što su: or­ga­ni­za­ci­je za una­pre­đe­nje kva­li­te­ta ži­vo­ta unu­tar za­jed­ni­ce; eko­nom­ski raz­voj (pro­gra­mi i uslu­ge za una­pre­đe­nje eko­nom­ske in­fra­struk­tu­re; iz­grad­nja put­ne in­fra­struk­tu­re; pred­u­zet­nič­ki pro­gra­mi; me­nadž­ment kon­sal­ting; po­moć u raz­vo­ju ru­ral­nog pod­ruč­ja); druš­tve­ni raz­voj (or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve pi­ta­nji­ma una­pre­đe­nja opšteg jav­nog do­bra); stam­be­ne aso­ci­ja­ci­je (ak­tiv­no­sti ve­za­ne za iz­grad­nju, upra­vlja­nje, li­zing i fi­nan­si­ra­nje i po­pra­vak stam­be­nih pro­sto­ra); stam­be­na po­moć (pru­ža­nje po­mo­ći pri pro­na­la­že­nju stam­be­nih pro­sto­ra i prav­ne po­mo­ći); pro­gra­mi obu­ke na po­slu; pru­ža­nje uslu­ga kon­sal­tin­ga u ve­zi sa ka­ri­je­rom itd.

 Sed­ma gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za pra­vo, za­stu­pa­nje i po­li­ti­ku, kao što su: or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve za­stu­pa­njem pra­va i in­te­re­sa po­je­di­na­ca i gru­pa (dje­ce, sta­ri­jih, hen­di­ke­pi­ra­nih i že­na); or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve pi­ta­nji­ma zaš­ti­te ljud­skih pra­va; or­ga­ni­za­ci­je ko­je za­stu­pa­ju in­te­re­se po­seb­nih et­nič­kih gru­pa; prav­ne uslu­ge; pre­ven­ci­ja kri­mi­na­la; re­ha­bi­li­ta­ci­ja pre­stup­ni­ka; po­drš­ka žr­tva­ma kri­mi­na­la; zaš­ti­ta pra­va po­tro­ša­ča; po­li­tič­ke par­ti­je i or­ga­ni­za­ci­je.

Osma gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za fi­lan­trop­sko po­sre­do­va­nje i pro­mo­ci­ju vo­lon­te­ri­zma, kao što su: fon­da­ci­je za do­dje­lu gran­to­va; pro­mo­ci­ja i po­drš­ka vo­lon­te­ri­zma.

De­ve­ta gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za me­đu­na­rod­na pi­ta­nja, kao što su: pro­gra­mi ko­ji ima­ju za cilj ohra­bri­va­nje me­đu­sob­nog poš­to­va­nja, raz­li­či­ti pro­gra­mi raz­mje­ne, pro­gra­mi u obla­sti kul­tu­re na me­đu­na­rod­nom ni­vou; pro­gra­mi ko­ji se od­no­se na druš­tve­ni i eko­nom­ski raz­voj u ino­stran­stvu; or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve pri­ku­plja­njem, ka­na­li­sa­njem i obez­bje­đi­va­njem po­mo­ći dru­gim dr­ža­va­ma u kri­znim slu­ča­je­vi­ma; me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je za zaš­ti­tu ljud­skih pra­va i odr­ža­va­njem mi­ra.

De­se­ta gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za re­li­gi­ju, kao što su: kon­gre­ga­ci­ja (cr­kve, si­na­go­ge, dža­mi­je, ma­na­sti­ri; or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve pro­mo­ci­jom vjer­skih uvje­re­nja i odr­ža­va­njem re­li­gij­skih slu­žbi i ri­tu­a­la).

Je­da­na­e­sta gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti ve­za­ne za po­slov­na i pro­fe­si­o­nal­na udru­že­nja i sin­di­ka­te, kao što su: po­slov­na udru­že­nja (udru­že­nja ban­ka­ra, udru­že­nja pro­iz­vo­đa­ča, udru­že­nja po­ljo­pri­vred­ni­ka); pro­fe­si­o­nal­na udru­že­nja (or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve pro­mo­ci­jom i zaš­ti­tom in­te­re­sa po­je­di­nih pro­fe­si­o­nal­nih gru­pa, kao npr. udru­že­nje me­di­cin­skih rad­ni­ka, udru­že­nje na­stav­ni­ka; Evrop­ska mar­ke­ting i me­nadž­ment aso­ci­ja­ci­ja); sin­di­ka­ti (or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve pro­mo­ci­jom i zaš­ti­tom pra­va i in­te­re­sa rad­ni­ka).

Dva­na­e­sta gru­pa ob­u­hva­ta ak­tiv­no­sti i or­ga­ni­za­ci­je ko­je ni­su ob­u­hva­će­ne kla­si­fi­ka­ci­jom u pret­hod­nom di­je­lu.

 

Bilješke

[1] International Classification of Nonprofit Organizations. Klasifikacijski sistem preporučen u UN Handbook on Non-Profit Institutions in the System of National Accounts.

[2] UN Handbook on Non-Profit Institutions in the System of National Accounts.

 

Detaljnije u udžbeniku Menadžment neprofitnih organizacija