Održivi razvoj je bitan za svaku organizaciju pa tako i za neprofitne. Skoro da ne postoji organizacija koja može da opstane i ispunjava svoju misiju a da nema sigurne izvore finansiranja. Suština održivog razvoja neprofitne organizacije ogleda se u njenoj sposobnosti da finansijsku ovisnost od drugih subjekata svede na minimum kroz obezbjeđivanje sredstava za normalno funkcionisanje iz vlastitih izvora prihoda. Neprofitna organizacija koja ima u cilju da raste i da se razvija mora biti sposobna da pronađe dodatne aktivnosti i načine da opslužuje svoje članstvo diverzifikujući izvore prihoda. U suprotnom, oslanjanje na članarine, grantove ili dobrovoljne priloge će, u najboljem slučaju, dovesti do stagnacije neprofitne organizacije.
Logično pitanje koje se postavlja jeste kako dovesti neprofitnu organizaciju do tog nivoa da je ona samoodrživa. Odgovor je najbolje potražiti u potrebama i željama njenih članova. Uzmimo za primjer jedno profesionalno udruženje. Koji je razlog da neko postane član tog udruženja? Odgovor je jednostavan – interes. Ljudi pristupaju određenim profesionalnim udruženjima kako bi ostvarili svoje interese. Ti interesi, u konkretnom slučaju, mogu da se odnose na daljnje profesionalno usavršavanje, sticanje raznih licenci za rad i slično. Da li će neko profesionalno udruženje moći pružiti svojim članovima tu satisfakciju ukoliko se oslanja samo na njihove članarine i dobrovoljne priloge? U najvećem broju slučajeva odgovor je negativan.
Svaka neprofitna organizacija bi trebalo da utvrdi kojim aktivnostima će se baviti kako bi mogla da obezbijedi zadovoljavajuće prihode kojima bi mogla da realizuje aktivnosti neophodne za zadovoljavanje potreba svojih članova. Naravno, pri tome svaka od njih mora da vodi računa da ne odstupa od svojih programskih ciljeva kako ne bi došla u koliziju sa zakonskom regulativom. Za primjer možemo uzeti profesionalna udruženja koja okupljaju individue profesionalce i profesionalna udruženja koja okupljaju profitne organizacije u određenoj privrednoj grani. Potencijalni izvori iz kojih ove dvije vrste udruženja mogu obezbijediti dodatne izvore prihoda su:
SajmoviKonferencije
Programi kontinuiranog obrazovanja Časopisi Pretplata Prodaja reklamnih mjesta Posebne publikacije Istraživanja, Nezavisne studije Knjige Obrazovni materijali Adresari Sponzorstva Konferencijske aktivnosti i pogodnosti Publikacije Umrežavanja Radne i diskusione grupe Istraživanja/Statistika Programi sertifikacije Grantovi Vladini Privatni Fondacije Marketing događaja Proizvodi nastali na određenim događajima Kasete (audio i video) CD-ROM Izvještaji sa konferencija Web stranice Diskusione grupe Reklamiranje banera Objavljivanje konkursa za posao Prodaja mail lista Snabdijevanje skladišta Franšizne aktivnosti Podjela troškova između više subjekata
|
Prikaz br. 3-1: Potencijalni izvori prihoda[1]
Obezbjeđivanje prihoda je samo jedna komponenta održivog razvoja. Druga bitna komponenta je upravljanje troškovima neprofitne organizacije. Planiranje svake aktivnosti, a posebno onih programa koji se uvode po prvi put, treba biti detaljno kako u pogledu same atraktivnosti programa za članstvo tako i procjene troškova koji će nastupiti njegovom realizacijom. “Svaki prihod je dobar prihod”, zamka je u koju često upadaju mnoge organizacije. U mnogim slučajevima pojedini programi, koji se realizuju, donose više štete nego koristi. Naravno, nije pogrešno, u nekim slučajevima, organizovati aktivnosti koje, sa finansijske tačke gledišta, neće “pokriti same sebe”. Takve aktivnosti obično donose benefit organizaciji na indirektan način, obično kroz sticanja boljeg imidža. Ali i takve aktivnosti moraju biti planirane i održavane sporadično. Programi koji redovno “doprinose” slabljenju finansijske slike organizacije moraju se, u interesu same organizacije i njenih članova, eliminisati. U prikazu br. 3-2 navodi se lista pitanja na koja bi menadžeri neprofitnih organizacija trebalo da daju odgovor prilikom odabira izvora prihoda.
– Koja je misija vaše organizacije?
– Koja je vizija vaše organizacije? – Koji su strateški ciljevi definisani za vašu organizaciju? – Ko su vaši članovi ili drugi benificijari? – Da li su u mogućnosti da plate vašu uslugu? Da li su voljni da je plate? Ako ne, zašto? – Šta možete učiniti da nadogradite postojeće usluge? Koji resursi su potrebni za to? – Koje nove programe/usluge možete obezbijediti da biste povećali vrijednost organizacije i izgradili lojalnost članova? (razmislite o pojedinim sličnim grupama, a ne samo o postojećim članovima) – Koje dodatne edukativne, strukovne ili profesionalne informacije može vaša organizacija ponuditi članovima? – Ko ovisi o uslugama koje vaši članovi pružaju? Ko su klijenti vaših članova, u širem smislu? – Šta možete učiniti da približite svoje članstvo i određene grupe? – Da li su vaš menadžment i članstvo spremni da se povezuju sa drugim sličnim grupama? Ako ne, kako ih možete motivisati? – Da li će vaše nove velike ideje biti finansijski opravdane? Profitabilne? Ako ne, da li su dovoljno vrijedne da opravdaju povećanje članarine ili da privuku drugu vrstu podrške van organizacije? |
Prikaz br. 3-2: Lista pitanja za odabir izvora prihoda[2]
Beleške
[1] The Complete Guide to Nonprofit Management, 2nd ed., Smith, Bucklin & Associates, Inc., edited by Robert H. Wilbur, John Willey & Sons, Inc., 2000, str. 86.
[2] Isto, str. 95.
Detaljnije u udžbeniku Menadžment neprofitnih organizacija