Di­na­mi­zam fak­to­ra okru­že­nja uslo­vlja­va per­ma­nent­no re­la­ti­vi­zi­ra­nje po­sto­je­će po­zi­ci­je pred­u­ze­ća, usled če­ga je ono pri­mo­ra­no da stal­no uskla­đu­je svo­ju ve­li­či­nu i unu­tra­šnju kon­fi­gu­ra­ci­ju sa zah­te­vi­ma ko­je na­me­će raz­voj dru­štve­nih, teh­nič­ko-teh­no­lo­ških i tr­ži­šnih fak­to­ra[i]. Na taj na­čin, pred­u­ze­će is­pu­nja­va dru­štve­nu oprav­da­nost svo­ga po­sto­ja­nja i funk­ci­o­ni­sa­nja. Te­žnju ka po­bolj­ša­va­nju svo­je po­zi­ci­je pred­u­ze­će mo­že da re­a­li­zu­je bi­lo ak­tiv­nim uti­ca­jem na fak­to­re okru­že­nja bi­lo ade­kvat­nim re­a­go­va­njem na iza­zo­ve i šan­se iz okru­že­nja. Kao po­sle­di­ca ova­kvog po­na­ša­nja pred­u­ze­ća do­la­zi do pro­ce­sa nje­go­vog ra­sta i raz­vo­ja.

Rast pred­u­ze­ća pred­sta­vlja pro­ces po­ve­ća­va­nja ve­li­či­ne pred­u­ze­ća i mo­že se ma­ni­fe­sto­va­ti kao po­ve­ća­va­nje: bro­ja za­po­sle­nih, sna­ge i in­sta­li­sa­nih ka­pa­ci­te­ta, ukup­nog pri­ho­da, uče­šća na tr­ži­štu, pro­fi­ta i slič­no. Pro­ces ra­sta pred­u­ze­ća, kao ne­mi­nov­na po­sle­di­ca nje­go­ve te­žnje da po­bolj­ša­va svo­ju po­zi­ci­ju, do­vo­di nu­žno do raz­gra­na­va­nja ak­tiv­no­sti pred­u­ze­ća, pro­me­na u nje­go­voj or­ga­ni­za­ci­o­noj struk­tu­ri, kao i do dru­gih adap­tiv­nih pro­me­na. Sve­u­kup­nost da­tih pro­me­na ko­je pred­u­ze­će do­ži­vlja­va to­kom ve­ka svo­ga po­sto­ja­nja pred­sta­vlja  raz­voj pred­u­ze­ća[ii].

Rast i raz­voj pred­u­ze­ća po­sle­di­ca su te­žnje da se od­re­đe­nim pro­me­na­ma ve­li­či­ne, aku­mu­la­tiv­ne spo­sob­no­sti i or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re pred­u­ze­će pri­la­go­di pro­me­na­ma tr­ži­šnih, teh­no­lo­ških i dru­štve­nih zah­te­va. Na taj na­čin pred­u­ze­će te­ži da du­go­roč­no obez­be­di vi­tal­nost u sa­vre­me­nim uslo­vi­ma pri­vre­đi­va­nja. Pro­ces ra­sta i raz­vo­ja pred­u­ze­ća od­vi­ja­ju se si­mul­ta­no i me­đu­sob­no su is­pre­ple­ta­ni i uslo­vlje­ni, ta­ko da ih je te­ško eg­zakt­no raz­lu­či­ti. Usled to­ga, rast i raz­voj pred­u­ze­ća mo­ra­ju se po­sma­tra­ti za­jed­no, vo­de­ći ra­ču­na o nji­ho­voj in­ter­ak­ci­ji i si­ner­get­skim efek­ti­ma. Ne­ki auto­ri rast ve­zu­ju za kvan­ti­ta­tiv­ne, a raz­voj za kva­li­ta­tiv­ne pro­me­ne u per­for­man­sa­ma pred­u­ze­ća To sva­ka­ko olak­ša­va ana­li­zu ovih pro­ce­sa, ma­da, sa dru­ge stra­ne, mo­že da­ti is­kri­vlje­nu, ili sim­pli­fi­ko­va­nu sli­ku o kom­plek­sno­sti uti­ca­ja ova dva pro­ce­sa.

Rast i raz­voj pred­u­ze­ća ni­su sa­mi se­bi cilj. Osnov­na ulo­ga pro­ce­sa ra­sta i raz­vo­ja je­ste ospo­so­blja­va­nje pred­u­ze­ća za što efi­ka­sni­je oba­vlja­nje nje­go­ve dru­štve­no-eko­nom­ske mi­si­je na da­tom ste­pe­nu dru­štve­no-eko­nom­ske raz­vi­je­no­sti, što se po­sti­že plan­skim pro­me­na­ma ve­li­či­ne, asor­ti­ma­na i or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re pri­vred­nog su­bjek­ta[iii].

Rast i raz­voj pred­u­ze­ća mogu se ostva­ri­va­ti u dva raz­li­či­ta ob­li­ka ko­ji se mo­gu ma­ni­fe­sto­va­ti kao in­du­ko­va­ni raz­voj i kao auto­nom­ni raz­voj[iv]. In­du­ko­va­ni raz­voj pod­ra­zu­me­va pu­ko pri­la­go­đa­va­nje pred­u­ze­ća tr­ži­šnim pro­me­na­ma, pri če­mu pred­u­ze­će ni na ko­ji na­čin ni­je uti­ca­lo na da­te tr­ži­šne pro­me­ne. Ova­kvo pa­siv­no re­a­go­va­nje mo­že bi­ti po­sle­di­ca ne­do­volj­ne sna­ge pred­u­ze­ća da uti­če na tr­ži­šne uslo­ve, za­tim spo­ro­sti u re­a­go­va­nju pred­u­ze­ća na tr­ži­šne uslo­ve, kao i sve­snog od­u­sta­ja­nja pred­u­ze­ća od ak­ci­je usled bo­ja­zni od pre­u­ra­nje­nih re­ak­ci­ja, i sl. Auto­nom­ni raz­voj pred­u­ze­ća pod­ra­zu­me­va ne sa­mo re­a­go­va­nje pred­u­ze­ća na tr­ži­šne pro­me­ne već i iza­zi­va­nje da­tih pro­me­na, što se  mo­že po­sti­ći, na pri­mer, uvo­đe­njem ino­va­ci­ja.

U stvar­no­sti te­ško je raz­gra­ni­či­ti auto­nom­ni i in­du­ko­va­ni rast i raz­voj pred­u­ze­ća bu­du­ći da po­sto­je mno­gi pre­la­zni ob­li­ci iz­me­đu ova dva eks­trem­na mo­de­la. Ko­ji mo­del raz­vo­ja i u ko­joj me­ri će se ko­ri­sti­ti za­vi­si od kon­kret­nih uslo­va u ko­ji­ma pred­u­ze­će po­slu­je. Usled to­ga, u pred­u­ze­ću bi tre­ba­lo da po­sto­ji te­žnja da svoj raz­voj ostva­ru­je ne sa­mo pa­siv­nim pri­la­go­đa­va­njem po­sto­je­ćim pro­me­na­ma već i ak­tiv­nom ulo­gom u ini­ci­ra­nju da­tih pro­me­na.

Na osno­vu pret­hod­nog, mo­že se re­ći da su rast i raz­voj pred­u­ze­ća nu­žni pro­ce­si sa sta­no­vi­šta is­pu­nja­va­nja oprav­da­no­sti nje­go­vog po­sto­ja­nja a sa­mim tim, oni pred­sta­vlja­ju i nu­žan uslov nje­go­vog op­stan­ka.

Rast i raz­voj pred­u­ze­ća de­ter­mi­ni­sa­ni su de­lo­va­njem ve­li­kog bro­ja fak­to­ra ko­ji po­ti­ču ka­ko iz okru­že­nja ta­ko i iz sa­mog pred­u­ze­ća. Usled to­ga, pri­li­kom for­mu­li­sa­nja svo­je raz­voj­ne po­li­ti­ke i raz­voj­ne stra­te­gi­je, pred­u­ze­će po­seb­nu pa­žnju mo­ra po­sve­ti­ti ana­li­zi i oce­ni de­lo­va­nja fak­to­ra raz­vo­ja od če­ga će i za­vi­si­ti de­fi­ni­sa­nje nje­go­ve raz­voj­ne stra­te­gi­je.

Fak­to­ri raz­vo­ja

To­kom svog po­slo­va­nja pred­u­ze­će či­ni niz ak­tiv­no­sti u ci­lju odr­ža­va­nja i po­bolj­ša­va­nja svo­je tr­ži­šne po­zi­ci­je. Te ak­tiv­no­sti na­sta­ju kao po­sle­di­ca po­tre­be da se pred­u­ze­će pri­la­go­di zah­te­vi­ma okru­že­nja, pre sve­ga tr­ži­šta, a ma­ni­fe­stu­ju se kao pro­me­ne: vr­ste i obi­ma de­lat­no­sti, asor­ti­ma­na pro­iz­vo­da, or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re i teh­nič­ko-teh­no­lo­ške osno­ve. Da­te pro­me­ne od­raz su spo­sob­no­sti pred­u­ze­ća da se pri­la­go­đa­va i me­nja u skla­du sa zah­te­vi­ma okru­že­nja i u za­vi­sno­sti od svo­jih mo­guć­no­sti i uslov su nje­go­vog op­stan­ka i po­bolj­ša­nja nje­go­ve tr­ži­šne po­zi­ci­je.

Raz­voj pred­u­ze­ća pred­sta­vlja pro­ces nje­go­vog pri­la­go­đa­va­nja pro­me­na­ma i zah­te­vi­ma okru­že­nja. Da bi taj pro­ces pri­la­go­đa­va­nja bio što efi­ka­sni­ji, pred­u­ze­će mo­ra da utvr­di fak­to­re ko­ji uti­ču na nje­gov raz­voj, kao i bit­ne ka­rak­te­ri­sti­ke de­lo­va­nja tih fak­to­ra. U skla­du sa tim pred­u­ze­će ni­zom od­go­va­ra­ju­ćih ak­tiv­no­sti pri­la­go­đa­va svo­je po­slo­va­nje zah­te­vi­ma okru­že­nja sa­gla­sno svo­jim mo­guć­no­sti­ma, po­tre­ba­ma i po­sta­vlje­nim ci­lje­vi­ma.

Bu­du­ći da na raz­voj pred­u­ze­ća uti­če mno­go fak­to­ra, ve­o­ma je bit­no iden­ti­fi­ko­va­ti i de­fi­ni­sa­ti ih po ka­rak­te­ru nji­ho­vog de­lo­va­nja. Zna­čaj raz­gra­ni­če­nja fak­to­ra po ka­rak­te­ru nji­ho­vog de­lo­va­nja na po­slo­va­nje pred­u­ze­ća ogle­da se u to­me što jed­na gru­pa tih fak­to­ra mo­že pred­sta­vlja­ti iza­zo­ve i, ako se oni pri­hva­te, šan­se za raz­voj i pro­spe­ri­tet pred­u­ze­ća. U dru­gu gru­pu mo­gu se ubro­ja­ti oni fak­to­ri ko­ji, ako se ne uva­že na od­go­va­ra­ju­ći na­čin, mo­gu pred­sta­vlja­ti opa­snost po po­slo­va­nje pred­u­ze­ća i, u kraj­njem slu­ča­ju, mo­gu da do­ve­du do pre­stan­ka nje­go­vog funk­ci­o­ni­sa­nja. Me­đu­tim, mo­gu­će je i da je­dan isti fak­tor ima ulo­gu i šan­se i pret­nje za po­slo­va­nje pred­u­ze­ća, u za­vi­sno­sti od to­ga ka­ko mu se pri­stu­pa u to­ku pro­ce­sa po­slo­va­nja. Ta­kav je slu­čaj sa teh­no­lo­škim raz­vo­jem ko­ji, uko­li­ko mu pred­u­ze­će  pri­stu­pi bla­go­vre­me­no i na od­go­va­ra­ju­ći na­čin, mo­že do­pri­ne­ti po­sti­za­nju du­go­roč­ne kon­ku­rent­ske pred­no­sti i ostva­re­nju op­ti­mal­nih po­slov­nih re­zul­ta­ta. Me­đu­tim, uko­li­ko pred­u­ze­će za­ne­ma­ri svoj teh­no­lo­ški raz­voj i pra­će­nje sa­vre­me­nih teh­no­lo­ških ten­den­ci­ja u obla­sti u ko­joj po­slu­je, nu­žno će do­ći do po­gor­ša­va­nja nje­go­ve kon­ku­rent­ske po­zi­ci­je pa i pre­stan­ka po­slo­va­nja.

Fak­to­ri raz­vo­ja pred­u­ze­ća mo­gu se de­fi­ni­sa­ti kao skup svih po­ja­va eko­nom­skog i ne­e­ko­nom­skog ka­rak­te­ra ko­je, po­je­di­nač­no ili in­ter­ak­cij­ski, uslo­vlja­va­ju raz­voj pri­vred­nih su­bje­ka­ta. Cilj iden­ti­fi­ko­va­nja i pro­u­ča­va­nja fak­to­ra po­slo­va­nja je­ste da se omo­gu­ći me­nadž­men­tu da usme­ra­va po­slo­va­nje pred­u­ze­ća ta­ko da se is­ko­ri­ste šan­se, a iz­beg­nu opa­sno­sti ko­je se kri­ju u okru­že­nju.

Da bi se fak­to­ri raz­vo­ja pred­u­ze­ća što bo­lje spo­zna­li, pro­u­či­li i nji­ho­vo de­lo­va­nje što ade­kvat­ni­je is­ko­ri­sti­lo neo­p­hod­no je da se ana­li­za usme­ri  u prav­cu si­ste­ma­ti­zo­va­nja i po­de­le pre­ma od­re­đe­nim kri­te­ri­ju­mi­ma. Kri­te­ri­ju­mi kla­si­fi­ka­ci­je fak­to­ra raz­vo­ja mo­gu bi­ti raz­li­či­ti a za­vi­se od ci­lja pro­u­ča­va­nja. Ta­ko, pre­ma mo­guć­no­sti pred­u­ze­ća da uti­če na nji­ho­vo de­lo­va­nje fak­to­ri raz­vo­ja mo­gu se po­de­li­ti na objek­tiv­ne i su­bjek­tiv­ne[v].

Objek­tiv­ni  fak­to­ri raz­vo­ja je­su one po­ja­ve na ko­je pred­u­ze­će ne mo­že da uti­če svo­jim or­ga­ni­za­ci­o­nim me­ra­ma. Svi objek­tiv­ni fak­to­ri mo­gu se po­de­li­ti na tri gru­pe: pri­rod­ne, teh­nič­ke i dru­štve­ne. Bu­du­ći da na objek­tiv­ne fak­to­re pred­u­ze­će ne mo­že da uti­če ono im se mo­ra pri­la­go­đa­va­ti. U za­vi­sno­sti od to­ga oda­kle po­ti­ču svi objek­tiv­ni fak­to­ri mo­gu se po­de­li­ti na unu­tra­šnje i spolj­ne. U unu­tra­šnje objek­tiv­ne fak­to­re spa­da­ju: fi­nan­sij­ski po­ten­ci­jal, ve­li­či­na pred­u­ze­ća, struk­tu­ra pro­iz­vod­nje i mo­guć­no­sti nje­ne pro­me­ne, or­gan­ski sa­stav ka­pi­ta­la, or­ga­ni­za­ci­o­na struk­tu­ra pred­u­ze­ća i sl. U spo­lja­šnje objek­tiv­ne fak­to­re raz­vo­ja spa­da­ju: tr­ži­šte, ni­vo na­uč­no-teh­nič­ke raz­vi­je­no­sti, pri­rod­ni uslo­vi, dru­štve­na or­ga­ni­za­ci­ja pro­iz­vod­nje, in­sti­tu­ci­o­nal­ni uslo­vi i jav­no mi­šlje­nje.

Su­bjek­tiv­ni fak­to­ri raz­vo­ja je­su po­ja­ve na ko­je pred­u­ze­će svo­jim ak­tiv­no­sti­ma mo­že da uti­če i da ih usme­ra­va ka pod­sti­ca­nju svog raz­vo­ja. U su­bjek­tiv­ne fak­to­re raz­vo­ja pred­u­ze­ća spa­da­ju kva­li­ta­tiv­ni i kvan­ti­ta­tiv­ni po­ten­ci­jal nje­go­vog rad­nog ko­lek­ti­va a, pre sve­ga, ru­ko­vo­de­ćeg oso­blja. Kao po­seb­no zna­čaj­ni ele­men­ti stva­ra­lač­kog po­ten­ci­ja­la ru­ko­vo­de­ćih sna­ga is­ti­ču se: spo­sob­nost ru­ko­vo­di­la­ca za pla­ni­ra­nje ra­sta i raz­vo­ja, fi­zič­ka i psi­hič­ka ogra­ni­če­nost stva­ra­lač­ke spo­sob­no­sti ru­ko­vod­stva pred­u­ze­ća u da­tom vre­men­skom pe­ri­o­du, is­ku­stvo i zna­nje ru­ko­vo­de­ćih rad­ni­ka, ela­stič­nost po­nu­de ru­ko­vo­de­ćih sna­ga u krat­kom i du­gom ro­ku, sklo­nost ru­ko­vod­stva pred­u­ze­ća ka ri­zi­ku, eko­nom­ski ho­ri­zont dis­po­zi­tiv­nog fak­to­ra, spo­sob­nost za pri­ba­vlja­nje, pre­no­še­nje i is­ko­ri­šća­va­nje in­for­ma­ci­ja, i sl.[vi]

U oso­bi­ne rad­nog ko­lek­ti­va kao su­bjek­tiv­ni fak­tor, ko­je mo­gu ima­ti zna­ča­jan uti­caj na raz­voj pred­u­ze­ća, mo­gu se ubro­ja­ti: so­ci­jal­na i kva­li­fi­ka­ci­o­na s­truk­tu­ra rad­nog ko­lek­ti­va, uslo­vi ra­da, us­po­sta­vlje­ni od­no­si i “kli­ma” u rad­nom ko­lek­ti­vu.

Me­đu­tim, po­red na­ve­de­ne po­de­le raz­voj­nih fak­to­ra, ne­ki auto­ri sma­tra­ju da se u ovu kla­si­fi­ka­ci­ju mo­gu svr­sta­ti, kao tre­ća gru­pa, fak­to­ri ko­ji se mo­gu objek­ti­vi­zi­ra­ti.[vii]

U fak­to­re ko­ji se mo­gu objek­ti­vi­zi­ra­ti spa­da­ju po­ja­ve ko­je su utvr­đe­ne na osno­vu pret­hod­nih od­lu­ka pred­u­ze­ća i ko­je od mo­men­ta re­a­li­za­ci­je od­lu­ke za pred­u­ze­će ima­ju ka­rak­ter či­nje­ni­ce.[viii] Na fak­to­re ko­ji se mo­gu objek­ti­vi­zi­ra­ti ru­ko­vod­stvo mo­že da uti­če, ali u du­gom ro­ku.

Pri­li­kom ana­li­ze fak­to­ra raz­vo­ja ve­o­ma je bit­no uze­ti u ob­zir vre­men­sku kom­po­nen­tu nji­ho­vog de­lo­va­nja. U tom smi­slu, tre­ba po­me­nu­ti kla­si­fi­ka­ci­ju na fak­to­re sta­nja i fak­to­re raz­vo­ja[ix].

Fak­to­re sta­nja či­ne sve po­ja­ve ko­je pro­is­ti­ču iz sa­da­šnjo­sti ili je odr­ža­va­ju, ali ko­je ima­ju uti­ca­ja na for­mu­li­sa­nje raz­voj­ne po­li­ti­ke. U ove fak­to­re mo­gu se ubra­ja­ti: do­stig­nu­ti obim po­slo­va­nja, ste­če­na tr­ži­šna po­zi­ci­ja, po­sto­je­ća struk­tu­ra pro­iz­vod­nje, po­sto­je­ća ve­li­či­na ka­pa­ci­te­ta, pri­me­nje­na teh­no­lo­gi­ja, ni­vo ko­o­pe­ra­ci­je, struk­tu­ra ka­dro­va i sl.

Fak­to­re raz­vo­ja či­ne po­ja­ve či­ji se uti­caj is­po­lja­va u una­pre­đe­nju po­slo­va­nja pred­u­ze­ća. U ovu gru­pu fak­to­ra mo­gu se svr­sta­ti: tr­ži­šne per­spek­ti­ve, na­me­re kon­ku­ren­ci­je, na­uč­no-teh­nič­ki pro­gres, raz­voj na­uč­no-is­tra­ži­vač­kog ra­da, mo­guć­nost snab­de­va­nja re­pro­ma­te­ri­ja­lom, mo­guć­no­sti ko­o­pe­ra­ci­je, pri­vred­ni si­stem i eko­nom­ska po­li­ti­ka i sl.

Jed­na od kla­si­fi­ka­ci­ja fak­to­ra raz­vo­ja ko­ja je za­jed­nič­ka sko­ro svim po­ku­ša­ji­ma nji­ho­vog ob­ja­šnja­va­nja je­ste i po­de­la  na eks­ter­ne (eg­zo­ge­ne) i in­ter­ne (en­do­ge­ne). U eks­ter­ne fak­to­re raz­vo­ja ubra­ja­ju se sve po­ja­ve ko­je po­ti­ču iz okru­že­nja pred­u­ze­ća, dok se u in­ter­ne  fak­to­re raz­vo­ja ubra­ja­ju sve po­ja­ve ko­je uti­ču na raz­voj pred­u­ze­ća, a po­ti­ču iz nje­go­ve eko­nom­ske i or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re.

Sa sta­no­vi­šta du­go­roč­ne stra­te­gi­je po­seb­no je zna­čaj­na po­de­la raz­voj­nih fak­to­ra na pod­sti­caj­ne (1) i ogra­ni­ča­va­ju­će (2), uzev­ši kao kri­te­ri­jum po­de­le ka­rak­ter nji­ho­vog uti­ca­ja na pro­ces raz­vo­ja pred­u­ze­ća.[x]

Pod­sti­caj­ni fak­to­ri raz­vo­ja

Ste­pen uspe­šno­sti raz­voj­ne po­li­ti­ke pred­u­ze­ća ogle­da se u do­pri­no­su, uskla­đi­va­nju mo­guć­no­sti pred­u­ze­ća sa an­ti­ci­pi­ra­nim iza­zo­vi­ma i pret­nja­ma iz okru­že­nja. Usled to­ga, neo­p­hod­no je iden­ti­fi­ko­va­ti, ana­li­zi­ra­ti i oce­ni­ti de­lo­va­nje fak­to­ra či­ji je uti­caj pod­sti­ca­jan za raz­voj pred­u­ze­ća. Svi pod­sti­caj­ni raz­voj­ni fak­to­ri, u za­vi­sno­sti od sfe­re iz ko­je po­ti­ču, mo­gu se po­de­li­ti na in­ter­ne i eks­ter­ne.

In­ter­ni pod­sti­caj­ni fak­to­ri po­ti­ču iz sa­mog pred­u­ze­ća i ti­ču se fi­na­nsijskih, ka­drov­skih i is­tra­ži­vač­ko-raz­voj­nih po­ten­ci­ja­la pred­u­ze­ća i nje­go­vih de­lo­va. Fi­nan­sij­ska sred­stva pred­u­ze­ća mo­gu pred­sta­vlja­ti zna­ča­jan iz­vor ubr­za­nja ra­sta i raz­vo­ja pred­u­ze­ća. Ta­ko­đe, ni­vo raz­vi­je­no­sti is­tra­ži­vačko-raz­voj­nog ra­da u pred­u­ze­ću mo­že pret­po­sta­vlja­ti va­žan sti­mu­lans ra­sta pred­u­ze­ća ili po­je­di­nih nje­go­vih de­lo­va. Zna­čaj­nu ulo­gu u raz­vo­ju ima­ju i pod­sti­ca­ji ko­ji su re­zul­tat že­lje pred­u­ze­ća da se kom­plek­sni­je isko­ri­ste osnov­ni ma­te­ri­ja­li i ste­če­na pro­iz­vod­na, or­ga­ni­za­ci­o­na i dru­ga zna­nja (know-how) kao i re­pu­ta­ci­ja mar­ke pro­iz­vo­da ili imi­dža pred­u­zeća[xi].

Po­što se rast pred­u­ze­ća za­sni­va na uskla­đi­va­nju in­te­re­sa i uslo­va ra­da nje­go­vih de­lo­va, ve­o­ma je bit­no po­sti­ći op­ti­mi­zi­ra­nje od­no­sa me­đu tim de­lo­vi­ma, što se mo­že re­a­li­zo­va­ti nji­ho­vim uve­ća­va­njem, kao i re­struk­tu­ri­ra­njem po­je­di­nih funk­ci­ja u pred­u­ze­ću.

Eks­ter­ni pod­sti­caj­ni fak­to­ri po­ti­ču iz okru­že­nja eko­nom­skog su­bjek­ta i u ve­ćoj ili ma­njoj me­ri mo­gu uti­ca­ti na nje­gov rast i raz­voj. U po­seb­no re­le­vant­ne eks­ter­ne pod­sti­caj­ne fak­to­re mo­gu se ubro­ja­ti: ni­vo raz­vi­je­no­sti na­u­ke i teh­ni­ke, raz­vi­je­nost tr­ži­šta pro­da­je i na­bav­ke, kao i me­re dru­štve­no-eko­nom­ske po­li­ti­ke. Osim to­ga, raz­vi­je­nost eko­nom­skih od­no­sa sa ino­stran­stvom, ni­vo raz­vi­je­no­sti sa­o­bra­ćaj­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja i ras­po­lo­ži­vost fi­nan­sij­skih sred­sta­va ta­ko­đe mo­gu ve­o­ma zna­čaj­no uti­ca­ti na sti­mu­li­sa­nje ra­sta i raz­vo­ja pred­u­ze­ća. Raz­vi­je­nost pri­vred­ne gra­ne u ko­joj pred­u­ze­će po­slu­je pred­sta­vlja fak­tor ko­ji umno­go­me mo­že de­ter­mi­ni­sa­ti prav­ce nje­go­vog ra­sta i raz­vo­ja, u za­vi­sno­sti od to­ga da li se ra­di o teh­no­lo­ški in­ten­ziv­nim ili tra­di­ci­o­nal­nim obla­sti­ma de­lat­no­sti. Pri­li­kom raz­ma­tra­nja eks­ter­nih pod­sti­caj­nih fak­to­ra ne sme se za­bo­ra­vi­ti ni ste­pen raz­vi­je­no­sti ko­o­pe­ra­ci­je i sa­rad­nje iz­me­đu eko­nom­skih su­bje­ka­ta jed­ne pri­vre­de, ko­ji ta­ko­đe mo­gu pred­sta­vlja­ti zna­ča­jan po­ten­ci­jal za rast i raz­voj pred­u­ze­ća.

Svi na­ve­de­ni eks­ter­ni fak­to­ri pred­sta­vlja­ju sa­mo po­ten­ci­jal­ne sti­mu­lan­se ra­sta i raz­vo­ja pred­u­ze­ća. Da li će se i u ko­joj me­ri će se za­i­sta re­a­li­zo­va­ti po­vo­ljan uti­caj ovih fak­to­ra na po­slov­ni uspeh, za­vi­si od spo­sob­no­sti pred­u­ze­ća, a pre sve­ga nje­go­vog me­nadž­men­ta i struč­nih or­ga­na, da ih de­fi­ni­še, an­ti­ci­pi­ra pri­ro­du i in­ten­zi­tet nji­ho­vog de­lo­va­nja i usme­ri sop­stve­nu ak­tiv­nost ka pre­tva­ra­nju nji­ho­vog de­lo­va­nja u svo­ju šan­su za uspeh.

Za sva­ko pred­u­ze­će, u za­vi­sno­sti od nje­go­ve eko­nom­ske sna­ge i gra­ne u ko­joj po­slu­je, po­sto­ji ve­o­ma slo­že­ni miks eks­ter­nih fak­to­ra ko­ji mo­gu sti­mu­la­tiv­no da de­lu­ju na nje­gov rast i raz­voj. Osim to­ga, rast i raz­voj pred­u­ze­ća sa­mi po se­bi uti­ču na mo­guć­nost pred­u­ze­ća da is­ko­ri­sti po­volj­no de­lo­va­nje od­re­đe­nih eks­ter­nih fak­to­ra. Na to de­lu­je pro­me­na unu­tra­šnje sna­ge pred­u­ze­ća ko­ja, opet, uti­če na pro­me­nu nje­go­ve sna­ge u od­no­su na eks­ter­ne pod­sti­ca­je, ta­ko da se stva­ra­ju uslo­vi za po­ja­vu eko­no­mi­je či­je ak­ti­vi­ra­nje sti­mu­li­še da­lji rast.[xii] Jed­nom de­fi­ni­san miks pod­sti­caj­nih fak­to­ra raz­vo­ja pred­u­ze­ća stal­no se  me­nja, ka­ko u za­vi­sno­sti od evo­lu­ci­je okru­že­nja ta­ko i u funk­ci­ji raz­voj­nih pro­ce­sa i re­zul­ta­ta u sa­mom pred­u­ze­ću.

Ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­to­ri raz­vo­ja

Na rast i raz­voj pred­u­ze­ća, po­red fak­to­ra ko­ji mo­gu ima­ti ka­rak­ter sti­mu­lan­sa, uti­če i niz fak­to­ra ko­ji pred­sta­vlja­ju ogra­ni­če­nja za re­a­li­za­ci­ju ovog pro­ce­sa. Pre­ma obla­sti u ko­joj de­lu­ju i ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­to­ri ra­sta ja­vlja­ju se kao in­ter­ni ili kao eks­ter­ni.

Eks­ter­ni ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­to­ri raz­vo­ja pred­sta­vlja­ju po­ja­ve ko­je de­lu­ju u okru­že­nju i mo­gu ima­ti ogra­ni­ča­va­ju­ći, de­sti­mu­la­ti­van, uti­caj na rast i raz­voj pred­u­ze­ća. Eks­ter­ni ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­to­ri ra­sta su mno­go­broj­ni, in­ten­zi­tet i ka­rak­ter nji­ho­vog uti­ca­ja me­nja se to­kom vre­me­na. Kao naj­i­zra­že­ni­ji eks­ter­ni ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­to­ri ra­sta i raz­vo­ja pred­u­ze­ća mo­gu se na­ve­sti sle­de­ći:

• Pro­me­na tr­ži­šnih uslo­va, ko­ja se mo­že ma­ni­fe­sto­va­ti u vi­du stag­na­ci­je ili opa­da­nja tr­ži­šnih po­tre­ba, za­tim kroz po­ve­ća­nja in­ten­zi­te­ta kon­ku­ren­ci­je ko­ji uslo­vlja­va ve­li­ke pro­daj­ne na­po­re za ula­zak na tr­ži­šte;
• Po­sto­ja­nje od­re­đe­nih re­strik­tiv­nih prav­nih nor­mi ko­je ote­ža­va­ju pri­stup sa­vre­me­nim teh­no­lo­gi­ja­ma, kao što je, na pri­mer, pa­tent­no pra­vo;
• Ote­žan pri­stup neo­p­hod­nim ele­men­ti­ma pro­iz­vod­nje (mi­sli se, pre sve­ga, na re­pro­ma­te­ri­jal i spe­ci­ja­li­zo­va­ni teh­nič­ki i upra­vljač­ki ka­dar);
• Po­sto­ja­nje re­strik­tiv­nih uslo­va fi­nan­si­ra­nja;
• De­sti­mu­la­tiv­nost me­ra eko­nom­ske po­li­ti­ke;
• Ne­raz­vi­je­ne sa­o­bra­ćaj­ne i tr­go­vin­ske ko­mu­ni­ka­ci­je;
• Za­kon­ski pro­pi­si ko­ji pred­sta­vlja­ju ba­ri­je­ru za da­lji rast pred­u­ze­ća (npr. an­ti­mo­no­pol­ski) i slič­no.

In­ter­ni ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­to­ri ra­sta pred­u­ze­ća na­sta­ju kao po­sle­di­ca nje­go­vog do­sa­da­šnjeg ra­sta. Nji­ho­vo dej­stvo ma­ni­fe­stu­je se, pre sve­ga, kroz ka­drov­ski po­ten­ci­jal pred­u­ze­ća. Na­i­me, broj i kva­li­fi­ka­ci­o­na struk­tu­ra za­po­sle­nih, za­tim mo­ti­vi­sa­nost, re­al­no zna­nje i spo­sob­no­sti rad­ni­ka, mo­gu, uko­li­ko ne od­go­va­ra­ju raz­voj­nim po­tre­ba­ma pred­u­ze­ća, u znat­noj me­ri de­sti­mu­li­sa­ti nje­gov rast i raz­voj. Po­red ka­drov­skog po­ten­ci­ja­la, in­ter­ni li­mi­ti ra­sta pred­u­ze­ća mo­gu bi­ti i: ne­a­de­kvat­na or­ga­ni­za­ci­o­na struk­tu­ra pred­u­ze­ća, oskud­nost ras­po­lo­ži­vih fi­nan­sij­skih sred­sta­va, ne­raz­vi­je­na is­tra­ži­vač­ko-raz­voj­na osno­va, i slič­no. Po pra­vi­lu, pred­u­ze­će mo­že da uti­če na in­ter­ne fak­to­re svog raz­vo­ja. Me­đu­tim, po­sma­tra­no u od­re­đe­nom vre­men­skom pre­se­ku, oni se ja­vlja­ju kao da­ta ve­li­či­na ko­ja u od­re­đe­nom tre­nut­ku de­lu­je in­hi­bi­ra­ju­će na raz­voj pred­u­ze­ća.

Rast i raz­voj pred­u­ze­ća ja­vlja­ju se kao re­zul­tan­ta de­lo­va­nja ka­ko pod­sti­caj­nih ta­ko i ogra­ni­ča­va­ju­ćih fak­to­ra. Usled to­ga, spo­sob­nost pred­u­ze­ća da bla­go­vre­me­no uoči i is­ko­ri­sti pod­sti­caj­ne im­pul­se, a da iz­beg­ne ili mi­ni­mi­zi­ra li­mi­ti­ra­ju­ća dej­stva raz­voj­nih fak­to­ra pri­li­kom for­mi­ra­nja i re­a­li­za­ci­je svo­je raz­voj­ne po­li­ti­ke, pred­sta­vlja jed­nu od osnov­nih pret­po­stav­ki ra­sta i raz­vo­ja pred­u­ze­ća.

Kla­si­fi­ka­ci­ja fak­to­ra raz­vo­ja pred­sta­vlja ve­o­ma slo­žen za­da­tak ko­ji, či­ni se, ne mo­že ni­ka­da bi­ti do kra­ja za­vr­šen. Na­i­me, ovo je po­sle­di­ca či­nje­ni­ce što se je­dan isti fak­tor raz­vo­ja u od­re­đe­nom tre­nut­ku i pod od­re­đe­nim okol­no­sti­ma mo­že ja­vi­ti i kao sti­mu­lans i kao ogra­ni­če­nje ra­sta i raz­vo­ja pred­u­ze­ća. Ta­kav je slu­čaj sa teh­nič­ko-teh­no­lo­škim pro­gre­som kao fak­to­rom raz­vo­ja. Na­i­me, za od­re­đe­na pred­u­ze­ća i u od­re­đe­nom tre­nut­ku teh­nič­ko-teh­no­lo­ški pro­gres mo­že pred­sta­vlja­ti pod­sti­caj­ni fak­tor raz­vo­ja pred­u­ze­ća. To pod­ra­zu­me­va is­pu­nje­nost od­go­va­ra­ju­ćih uslo­va kao što su: raz­vi­je­nost is­tra­ži­vač­ko-raz­voj­ne osno­ve pred­u­ze­ća, po­volj­na tr­ži­šna kre­ta­nja, od­go­va­ra­ju­ći ka­drov­ski po­ten­ci­jal, ras­po­lo­ži­vost fi­nan­sij­skih sred­sta­va i sl. Me­đu­tim, uko­li­ko na­ve­de­ni, kao i ne­ki dru­gi po­treb­ni uslo­vi ni­su is­pu­nje­ni, teh­nič­ko-teh­no­lo­ški pro­gres po­sta­je pret­nja, od­no­sno ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor ra­sta i raz­vo­ja pred­u­ze­ća. U tom slu­ča­ju kon­kret­no pred­u­ze­će, bu­du­ći da ni­je u mo­guć­no­sti da pri­me­nju­je i raz­vi­ja no­va teh­nič­ko-teh­no­lo­ška re­še­nja, što nje­go­vi kon­ku­ren­ti či­ne, gu­bi svo­ju kon­ku­rent­sku po­zi­ci­ju i uspo­ra­va ili čak za­u­sta­vlja svoj raz­voj.

Sma­tra­mo da je teh­nič­ko-teh­no­lo­škom pro­gre­su, kao ve­o­ma ak­tu­el­nom i kom­plek­snom fak­to­ru raz­vo­ja pred­u­ze­ća, neo­p­hod­no po­sve­ti­ti vi­še pa­žnje, što se či­ni u na­red­noj tač­ki.

 

BELEŠKE

 

[i] Mi­li­sa­vlje­vić, M., To­do­ro­vić, J.: Pla­ni­ra­nje i raz­voj­na po­li­ti­ka pred­u­ze­ća, Sa­vre­me­na ad­mi­ni­stra­ci­ja, Be­o­grad, 1995. str. 163.

[ii] To­do­ro­vić, J.: Kon­cep­ci­je stra­te­gi­je ra­sta pred­u­ze­ća, Na­uč­na knji­ga, Be­o­grad, 1975, str. 48.

[iii] Mili­sa­vlje­vić, M., To­do­ro­vić, J.: Pla­ni­ra­nje i raz­voj­na po­li­ti­ka pred­u­ze­ća, op-cit.str. 160.

[iv] Se­nić, R.: Upra­vlja­nje ra­stom i raz­vo­jem pred­u­ze­ća, Sa­vre­me­na ad­mi­ni­stra­ci­ja, Be­o­grad, 1993.

[v] Ku­ko­le­ča, S., Sta­vrić, B., Sto­ja­ko­vić, S., Zdrav­ko­vić, R.: Eko­no­mi­ka i or­ga­ni­za­ci­ja pro­iz­vod­nje – teh­no­e­ko­nom­ski aspek­ti pro­iz­vod­nje, Sa­vre­me­na ad­mi­ni­stra­ci­ja, Be­o­grad, 1989., str. 38.

[vi] Kur­pick, H.: Das Un­ter­neh­men­swac­hstum als be­tri­eb­swirtscha­ftlic­hes Pro­blem, Dun­ker & Hum­bolt, Ber­lin, 1981.str. 99, Pre­u­ze­to iz: Se­nić, R.: Stra­te­gi­ja ra­sta i raz­vo­ja pred­u­ze­ća, op.cit.str.129.

[vii] Ha­ber­lant, K.: Das Wac­hstum der in­du­stri­el­len un­ter­neh­mung, Luc­hter­hand, Ber­lin, 1970, str. 264-267, pre­u­ze­to iz: Se­nić,R.: Upra­vlja­nje ra­stom i raz­vo­jem pred­u­ze­ća, op.cit.str. 126.

[viii] To je, na pri­mer, slu­čaj sa jed­nom in­sta­li­sa­nim ka­pa­ci­te­tom, pla­si­ra­nim ka­pi­ta­lom, za­po­sle­nim ru­ko­vod­stvom, iza­bra­nom lo­ka­ci­jom i sl.

[ix] No­vak, M., Po­po­vić, Ž.: Raz­voj­na po­li­ti­ka, In­for­ma­tor, Za­greb, 1980. str. 35-40.

[x] Mi­li­sa­vlje­vić, M., To­do­ro­vić, J.: Pla­ni­ra­nje i raz­voj­na po­li­ti­ka pred­u­ze­ća, op.cit., str. 182.

[xi] Ibi­dem, str. 183.

[xii] Ibi­dem, str. 184.

 

Detaljnije u udžbeniku Menadžment – principi i koncepti