Dinamizam faktora okruženja uslovljava permanentno relativiziranje postojeće pozicije preduzeća, usled čega je ono primorano da stalno usklađuje svoju veličinu i unutrašnju konfiguraciju sa zahtevima koje nameće razvoj društvenih, tehničko-tehnoloških i tržišnih faktora[i]. Na taj način, preduzeće ispunjava društvenu opravdanost svoga postojanja i funkcionisanja. Težnju ka poboljšavanju svoje pozicije preduzeće može da realizuje bilo aktivnim uticajem na faktore okruženja bilo adekvatnim reagovanjem na izazove i šanse iz okruženja. Kao posledica ovakvog ponašanja preduzeća dolazi do procesa njegovog rasta i razvoja.
Rast preduzeća predstavlja proces povećavanja veličine preduzeća i može se manifestovati kao povećavanje: broja zaposlenih, snage i instalisanih kapaciteta, ukupnog prihoda, učešća na tržištu, profita i slično. Proces rasta preduzeća, kao neminovna posledica njegove težnje da poboljšava svoju poziciju, dovodi nužno do razgranavanja aktivnosti preduzeća, promena u njegovoj organizacionoj strukturi, kao i do drugih adaptivnih promena. Sveukupnost datih promena koje preduzeće doživljava tokom veka svoga postojanja predstavlja razvoj preduzeća[ii].
Rast i razvoj preduzeća posledica su težnje da se određenim promenama veličine, akumulativne sposobnosti i organizacione strukture preduzeće prilagodi promenama tržišnih, tehnoloških i društvenih zahteva. Na taj način preduzeće teži da dugoročno obezbedi vitalnost u savremenim uslovima privređivanja. Proces rasta i razvoja preduzeća odvijaju se simultano i međusobno su isprepletani i uslovljeni, tako da ih je teško egzaktno razlučiti. Usled toga, rast i razvoj preduzeća moraju se posmatrati zajedno, vodeći računa o njihovoj interakciji i sinergetskim efektima. Neki autori rast vezuju za kvantitativne, a razvoj za kvalitativne promene u performansama preduzeća To svakako olakšava analizu ovih procesa, mada, sa druge strane, može dati iskrivljenu, ili simplifikovanu sliku o kompleksnosti uticaja ova dva procesa.
Rast i razvoj preduzeća nisu sami sebi cilj. Osnovna uloga procesa rasta i razvoja jeste osposobljavanje preduzeća za što efikasnije obavljanje njegove društveno-ekonomske misije na datom stepenu društveno-ekonomske razvijenosti, što se postiže planskim promenama veličine, asortimana i organizacione strukture privrednog subjekta[iii].
Rast i razvoj preduzeća mogu se ostvarivati u dva različita oblika koji se mogu manifestovati kao indukovani razvoj i kao autonomni razvoj[iv]. Indukovani razvoj podrazumeva puko prilagođavanje preduzeća tržišnim promenama, pri čemu preduzeće ni na koji način nije uticalo na date tržišne promene. Ovakvo pasivno reagovanje može biti posledica nedovoljne snage preduzeća da utiče na tržišne uslove, zatim sporosti u reagovanju preduzeća na tržišne uslove, kao i svesnog odustajanja preduzeća od akcije usled bojazni od preuranjenih reakcija, i sl. Autonomni razvoj preduzeća podrazumeva ne samo reagovanje preduzeća na tržišne promene već i izazivanje datih promena, što se može postići, na primer, uvođenjem inovacija.
U stvarnosti teško je razgraničiti autonomni i indukovani rast i razvoj preduzeća budući da postoje mnogi prelazni oblici između ova dva ekstremna modela. Koji model razvoja i u kojoj meri će se koristiti zavisi od konkretnih uslova u kojima preduzeće posluje. Usled toga, u preduzeću bi trebalo da postoji težnja da svoj razvoj ostvaruje ne samo pasivnim prilagođavanjem postojećim promenama već i aktivnom ulogom u iniciranju datih promena.
Na osnovu prethodnog, može se reći da su rast i razvoj preduzeća nužni procesi sa stanovišta ispunjavanja opravdanosti njegovog postojanja a samim tim, oni predstavljaju i nužan uslov njegovog opstanka.
Rast i razvoj preduzeća determinisani su delovanjem velikog broja faktora koji potiču kako iz okruženja tako i iz samog preduzeća. Usled toga, prilikom formulisanja svoje razvojne politike i razvojne strategije, preduzeće posebnu pažnju mora posvetiti analizi i oceni delovanja faktora razvoja od čega će i zavisiti definisanje njegove razvojne strategije.
Faktori razvoja
Tokom svog poslovanja preduzeće čini niz aktivnosti u cilju održavanja i poboljšavanja svoje tržišne pozicije. Te aktivnosti nastaju kao posledica potrebe da se preduzeće prilagodi zahtevima okruženja, pre svega tržišta, a manifestuju se kao promene: vrste i obima delatnosti, asortimana proizvoda, organizacione strukture i tehničko-tehnološke osnove. Date promene odraz su sposobnosti preduzeća da se prilagođava i menja u skladu sa zahtevima okruženja i u zavisnosti od svojih mogućnosti i uslov su njegovog opstanka i poboljšanja njegove tržišne pozicije.
Razvoj preduzeća predstavlja proces njegovog prilagođavanja promenama i zahtevima okruženja. Da bi taj proces prilagođavanja bio što efikasniji, preduzeće mora da utvrdi faktore koji utiču na njegov razvoj, kao i bitne karakteristike delovanja tih faktora. U skladu sa tim preduzeće nizom odgovarajućih aktivnosti prilagođava svoje poslovanje zahtevima okruženja saglasno svojim mogućnostima, potrebama i postavljenim ciljevima.
Budući da na razvoj preduzeća utiče mnogo faktora, veoma je bitno identifikovati i definisati ih po karakteru njihovog delovanja. Značaj razgraničenja faktora po karakteru njihovog delovanja na poslovanje preduzeća ogleda se u tome što jedna grupa tih faktora može predstavljati izazove i, ako se oni prihvate, šanse za razvoj i prosperitet preduzeća. U drugu grupu mogu se ubrojati oni faktori koji, ako se ne uvaže na odgovarajući način, mogu predstavljati opasnost po poslovanje preduzeća i, u krajnjem slučaju, mogu da dovedu do prestanka njegovog funkcionisanja. Međutim, moguće je i da jedan isti faktor ima ulogu i šanse i pretnje za poslovanje preduzeća, u zavisnosti od toga kako mu se pristupa u toku procesa poslovanja. Takav je slučaj sa tehnološkim razvojem koji, ukoliko mu preduzeće pristupi blagovremeno i na odgovarajući način, može doprineti postizanju dugoročne konkurentske prednosti i ostvarenju optimalnih poslovnih rezultata. Međutim, ukoliko preduzeće zanemari svoj tehnološki razvoj i praćenje savremenih tehnoloških tendencija u oblasti u kojoj posluje, nužno će doći do pogoršavanja njegove konkurentske pozicije pa i prestanka poslovanja.
Faktori razvoja preduzeća mogu se definisati kao skup svih pojava ekonomskog i neekonomskog karaktera koje, pojedinačno ili interakcijski, uslovljavaju razvoj privrednih subjekata. Cilj identifikovanja i proučavanja faktora poslovanja jeste da se omogući menadžmentu da usmerava poslovanje preduzeća tako da se iskoriste šanse, a izbegnu opasnosti koje se kriju u okruženju.
Da bi se faktori razvoja preduzeća što bolje spoznali, proučili i njihovo delovanje što adekvatnije iskoristilo neophodno je da se analiza usmeri u pravcu sistematizovanja i podele prema određenim kriterijumima. Kriterijumi klasifikacije faktora razvoja mogu biti različiti a zavise od cilja proučavanja. Tako, prema mogućnosti preduzeća da utiče na njihovo delovanje faktori razvoja mogu se podeliti na objektivne i subjektivne[v].
Objektivni faktori razvoja jesu one pojave na koje preduzeće ne može da utiče svojim organizacionim merama. Svi objektivni faktori mogu se podeliti na tri grupe: prirodne, tehničke i društvene. Budući da na objektivne faktore preduzeće ne može da utiče ono im se mora prilagođavati. U zavisnosti od toga odakle potiču svi objektivni faktori mogu se podeliti na unutrašnje i spoljne. U unutrašnje objektivne faktore spadaju: finansijski potencijal, veličina preduzeća, struktura proizvodnje i mogućnosti njene promene, organski sastav kapitala, organizaciona struktura preduzeća i sl. U spoljašnje objektivne faktore razvoja spadaju: tržište, nivo naučno-tehničke razvijenosti, prirodni uslovi, društvena organizacija proizvodnje, institucionalni uslovi i javno mišljenje.
Subjektivni faktori razvoja jesu pojave na koje preduzeće svojim aktivnostima može da utiče i da ih usmerava ka podsticanju svog razvoja. U subjektivne faktore razvoja preduzeća spadaju kvalitativni i kvantitativni potencijal njegovog radnog kolektiva a, pre svega, rukovodećeg osoblja. Kao posebno značajni elementi stvaralačkog potencijala rukovodećih snaga ističu se: sposobnost rukovodilaca za planiranje rasta i razvoja, fizička i psihička ograničenost stvaralačke sposobnosti rukovodstva preduzeća u datom vremenskom periodu, iskustvo i znanje rukovodećih radnika, elastičnost ponude rukovodećih snaga u kratkom i dugom roku, sklonost rukovodstva preduzeća ka riziku, ekonomski horizont dispozitivnog faktora, sposobnost za pribavljanje, prenošenje i iskorišćavanje informacija, i sl.[vi]
U osobine radnog kolektiva kao subjektivni faktor, koje mogu imati značajan uticaj na razvoj preduzeća, mogu se ubrojati: socijalna i kvalifikaciona struktura radnog kolektiva, uslovi rada, uspostavljeni odnosi i “klima” u radnom kolektivu.
Međutim, pored navedene podele razvojnih faktora, neki autori smatraju da se u ovu klasifikaciju mogu svrstati, kao treća grupa, faktori koji se mogu objektivizirati.[vii]
U faktore koji se mogu objektivizirati spadaju pojave koje su utvrđene na osnovu prethodnih odluka preduzeća i koje od momenta realizacije odluke za preduzeće imaju karakter činjenice.[viii] Na faktore koji se mogu objektivizirati rukovodstvo može da utiče, ali u dugom roku.
Prilikom analize faktora razvoja veoma je bitno uzeti u obzir vremensku komponentu njihovog delovanja. U tom smislu, treba pomenuti klasifikaciju na faktore stanja i faktore razvoja[ix].
Faktore stanja čine sve pojave koje proističu iz sadašnjosti ili je održavaju, ali koje imaju uticaja na formulisanje razvojne politike. U ove faktore mogu se ubrajati: dostignuti obim poslovanja, stečena tržišna pozicija, postojeća struktura proizvodnje, postojeća veličina kapaciteta, primenjena tehnologija, nivo kooperacije, struktura kadrova i sl.
Faktore razvoja čine pojave čiji se uticaj ispoljava u unapređenju poslovanja preduzeća. U ovu grupu faktora mogu se svrstati: tržišne perspektive, namere konkurencije, naučno-tehnički progres, razvoj naučno-istraživačkog rada, mogućnost snabdevanja repromaterijalom, mogućnosti kooperacije, privredni sistem i ekonomska politika i sl.
Jedna od klasifikacija faktora razvoja koja je zajednička skoro svim pokušajima njihovog objašnjavanja jeste i podela na eksterne (egzogene) i interne (endogene). U eksterne faktore razvoja ubrajaju se sve pojave koje potiču iz okruženja preduzeća, dok se u interne faktore razvoja ubrajaju sve pojave koje utiču na razvoj preduzeća, a potiču iz njegove ekonomske i organizacione strukture.
Sa stanovišta dugoročne strategije posebno je značajna podela razvojnih faktora na podsticajne (1) i ograničavajuće (2), uzevši kao kriterijum podele karakter njihovog uticaja na proces razvoja preduzeća.[x]
Podsticajni faktori razvoja
Stepen uspešnosti razvojne politike preduzeća ogleda se u doprinosu, usklađivanju mogućnosti preduzeća sa anticipiranim izazovima i pretnjama iz okruženja. Usled toga, neophodno je identifikovati, analizirati i oceniti delovanje faktora čiji je uticaj podsticajan za razvoj preduzeća. Svi podsticajni razvojni faktori, u zavisnosti od sfere iz koje potiču, mogu se podeliti na interne i eksterne.
Interni podsticajni faktori potiču iz samog preduzeća i tiču se finansijskih, kadrovskih i istraživačko-razvojnih potencijala preduzeća i njegovih delova. Finansijska sredstva preduzeća mogu predstavljati značajan izvor ubrzanja rasta i razvoja preduzeća. Takođe, nivo razvijenosti istraživačko-razvojnog rada u preduzeću može pretpostavljati važan stimulans rasta preduzeća ili pojedinih njegovih delova. Značajnu ulogu u razvoju imaju i podsticaji koji su rezultat želje preduzeća da se kompleksnije iskoriste osnovni materijali i stečena proizvodna, organizaciona i druga znanja (know-how) kao i reputacija marke proizvoda ili imidža preduzeća[xi].
Pošto se rast preduzeća zasniva na usklađivanju interesa i uslova rada njegovih delova, veoma je bitno postići optimiziranje odnosa među tim delovima, što se može realizovati njihovim uvećavanjem, kao i restrukturiranjem pojedinih funkcija u preduzeću.
Eksterni podsticajni faktori potiču iz okruženja ekonomskog subjekta i u većoj ili manjoj meri mogu uticati na njegov rast i razvoj. U posebno relevantne eksterne podsticajne faktore mogu se ubrojati: nivo razvijenosti nauke i tehnike, razvijenost tržišta prodaje i nabavke, kao i mere društveno-ekonomske politike. Osim toga, razvijenost ekonomskih odnosa sa inostranstvom, nivo razvijenosti saobraćajnih komunikacija i raspoloživost finansijskih sredstava takođe mogu veoma značajno uticati na stimulisanje rasta i razvoja preduzeća. Razvijenost privredne grane u kojoj preduzeće posluje predstavlja faktor koji umnogome može determinisati pravce njegovog rasta i razvoja, u zavisnosti od toga da li se radi o tehnološki intenzivnim ili tradicionalnim oblastima delatnosti. Prilikom razmatranja eksternih podsticajnih faktora ne sme se zaboraviti ni stepen razvijenosti kooperacije i saradnje između ekonomskih subjekata jedne privrede, koji takođe mogu predstavljati značajan potencijal za rast i razvoj preduzeća.
Svi navedeni eksterni faktori predstavljaju samo potencijalne stimulanse rasta i razvoja preduzeća. Da li će se i u kojoj meri će se zaista realizovati povoljan uticaj ovih faktora na poslovni uspeh, zavisi od sposobnosti preduzeća, a pre svega njegovog menadžmenta i stručnih organa, da ih definiše, anticipira prirodu i intenzitet njihovog delovanja i usmeri sopstvenu aktivnost ka pretvaranju njihovog delovanja u svoju šansu za uspeh.
Za svako preduzeće, u zavisnosti od njegove ekonomske snage i grane u kojoj posluje, postoji veoma složeni miks eksternih faktora koji mogu stimulativno da deluju na njegov rast i razvoj. Osim toga, rast i razvoj preduzeća sami po sebi utiču na mogućnost preduzeća da iskoristi povoljno delovanje određenih eksternih faktora. Na to deluje promena unutrašnje snage preduzeća koja, opet, utiče na promenu njegove snage u odnosu na eksterne podsticaje, tako da se stvaraju uslovi za pojavu ekonomije čije aktiviranje stimuliše dalji rast.[xii] Jednom definisan miks podsticajnih faktora razvoja preduzeća stalno se menja, kako u zavisnosti od evolucije okruženja tako i u funkciji razvojnih procesa i rezultata u samom preduzeću.
Ograničavajući faktori razvoja
Na rast i razvoj preduzeća, pored faktora koji mogu imati karakter stimulansa, utiče i niz faktora koji predstavljaju ograničenja za realizaciju ovog procesa. Prema oblasti u kojoj deluju i ograničavajući faktori rasta javljaju se kao interni ili kao eksterni.
Eksterni ograničavajući faktori razvoja predstavljaju pojave koje deluju u okruženju i mogu imati ograničavajući, destimulativan, uticaj na rast i razvoj preduzeća. Eksterni ograničavajući faktori rasta su mnogobrojni, intenzitet i karakter njihovog uticaja menja se tokom vremena. Kao najizraženiji eksterni ograničavajući faktori rasta i razvoja preduzeća mogu se navesti sledeći:
- Promena tržišnih uslova, koja se može manifestovati u vidu stagnacije ili opadanja tržišnih potreba, zatim kroz povećanja intenziteta konkurencije koji uslovljava velike prodajne napore za ulazak na tržište;
- Postojanje određenih restriktivnih pravnih normi koje otežavaju pristup savremenim tehnologijama, kao što je, na primer, patentno pravo;
- Otežan pristup neophodnim elementima proizvodnje (misli se, pre svega, na repromaterijal i specijalizovani tehnički i upravljački kadar);
- Postojanje restriktivnih uslova finansiranja;
- Destimulativnost mera ekonomske politike;
- Nerazvijene saobraćajne i trgovinske komunikacije;
- Zakonski propisi koji predstavljaju barijeru za dalji rast preduzeća (npr. antimonopolski) i slično.
Interni ograničavajući faktori rasta preduzeća nastaju kao posledica njegovog dosadašnjeg rasta. Njihovo dejstvo manifestuje se, pre svega, kroz kadrovski potencijal preduzeća. Naime, broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih, zatim motivisanost, realno znanje i sposobnosti radnika, mogu, ukoliko ne odgovaraju razvojnim potrebama preduzeća, u znatnoj meri destimulisati njegov rast i razvoj. Pored kadrovskog potencijala, interni limiti rasta preduzeća mogu biti i: neadekvatna organizaciona struktura preduzeća, oskudnost raspoloživih finansijskih sredstava, nerazvijena istraživačko-razvojna osnova, i slično. Po pravilu, preduzeće može da utiče na interne faktore svog razvoja. Međutim, posmatrano u određenom vremenskom preseku, oni se javljaju kao data veličina koja u određenom trenutku deluje inhibirajuće na razvoj preduzeća.
Rast i razvoj preduzeća javljaju se kao rezultanta delovanja kako podsticajnih tako i ograničavajućih faktora. Usled toga, sposobnost preduzeća da blagovremeno uoči i iskoristi podsticajne impulse, a da izbegne ili minimizira limitirajuća dejstva razvojnih faktora prilikom formiranja i realizacije svoje razvojne politike, predstavlja jednu od osnovnih pretpostavki rasta i razvoja preduzeća.
Klasifikacija faktora razvoja predstavlja veoma složen zadatak koji, čini se, ne može nikada biti do kraja završen. Naime, ovo je posledica činjenice što se jedan isti faktor razvoja u određenom trenutku i pod određenim okolnostima može javiti i kao stimulans i kao ograničenje rasta i razvoja preduzeća. Takav je slučaj sa tehničko-tehnološkim progresom kao faktorom razvoja. Naime, za određena preduzeća i u određenom trenutku tehničko-tehnološki progres može predstavljati podsticajni faktor razvoja preduzeća. To podrazumeva ispunjenost odgovarajućih uslova kao što su: razvijenost istraživačko-razvojne osnove preduzeća, povoljna tržišna kretanja, odgovarajući kadrovski potencijal, raspoloživost finansijskih sredstava i sl. Međutim, ukoliko navedeni, kao i neki drugi potrebni uslovi nisu ispunjeni, tehničko-tehnološki progres postaje pretnja, odnosno ograničavajući faktor rasta i razvoja preduzeća. U tom slučaju konkretno preduzeće, budući da nije u mogućnosti da primenjuje i razvija nova tehničko-tehnološka rešenja, što njegovi konkurenti čine, gubi svoju konkurentsku poziciju i usporava ili čak zaustavlja svoj razvoj.
Smatramo da je tehničko-tehnološkom progresu, kao veoma aktuelnom i kompleksnom faktoru razvoja preduzeća, neophodno posvetiti više pažnje, što se čini u narednoj tački.
BELEŠKE
[i] Milisavljević, M., Todorović, J.: Planiranje i razvojna politika preduzeća, Savremena administracija, Beograd, 1995. str. 163.
[ii] Todorović, J.: Koncepcije strategije rasta preduzeća, Naučna knjiga, Beograd, 1975, str. 48.
[iii] Milisavljević, M., Todorović, J.: Planiranje i razvojna politika preduzeća, op-cit.str. 160.
[iv] Senić, R.: Upravljanje rastom i razvojem preduzeća, Savremena administracija, Beograd, 1993.
[v] Kukoleča, S., Stavrić, B., Stojaković, S., Zdravković, R.: Ekonomika i organizacija proizvodnje – tehnoekonomski aspekti proizvodnje, Savremena administracija, Beograd, 1989., str. 38.
[vi] Kurpick, H.: Das Unternehmenswachstum als betriebswirtschaftliches Problem, Dunker & Humbolt, Berlin, 1981.str. 99, Preuzeto iz: Senić, R.: Strategija rasta i razvoja preduzeća, op.cit.str.129.
[vii] Haberlant, K.: Das Wachstum der industriellen unternehmung, Luchterhand, Berlin, 1970, str. 264-267, preuzeto iz: Senić,R.: Upravljanje rastom i razvojem preduzeća, op.cit.str. 126.
[viii] To je, na primer, slučaj sa jednom instalisanim kapacitetom, plasiranim kapitalom, zaposlenim rukovodstvom, izabranom lokacijom i sl.
[ix] Novak, M., Popović, Ž.: Razvojna politika, Informator, Zagreb, 1980. str. 35-40.
[x] Milisavljević, M., Todorović, J.: Planiranje i razvojna politika preduzeća, op.cit., str. 182.
[xi] Ibidem, str. 183.
[xii] Ibidem, str. 184.
Detaljnije u udžbeniku Menadžment – principi i koncepti