Prednosti timskog rada
”Bolje je imati jednog čovjeka koji radi s tobom nego tri koja rade za tebe.”
ANONIMAN AUTOR
Da li je timski rad najbolji oblik organizovanja ljudi u procesu rada? Mnogi će reći da nije jer ne postoji najbolji oblik. Za svaki oblik rada, pa samim tim i za timski način rada, vezuju se određene prednosti i nedostaci. Prednosti su, dakako, brojnije, što pokazuju mnogobrojna pozitivna iskustva iz proteklog perioda. U svakom slučaju, jedno je evidentno: timski koncept rada je sve aktuelniji i trenutno najefikasniji način rada, rasprostranjen i prihvaćen gotovo širom svijeta. Razlog za to je, u prvom redu, povećana produktivnost rada. Koncept timskog rada može se sa uspjehom primijeniti u gotovo svim situacijama, što je još jedna od prednosti takvog načina rada. Pod najznačajnijim prednostima timskog načina rada podrazumijevaju se:
- povećana motivacija za rad i povećana produktivnost rada,
- bolji rezultati poslovanja,
- sinergija, kao dodatna vrijednost u radu tima,
- privrženost članova tima ciljevima tima i organizacije,
- bogatstvo raznovrsnosti i različitosti,
- dobri međuljudski odnosi u timu,
- sposobnost za brzo reagovanje i prilagođavanje organizacionim promjenama,
- spremnost članova tima na kontinuirano učenje i usavršavanje,
- povećana radna disciplina,
- efikasnije odlučivanje,
- smanjenje pritužbi i nezadovoljstva zaposlenih, odnosno članova tima,
- veći stepen spremnosti za preuzimanje rizika,
- poboljšana komunikacija između članova tima i informisanost,
- racionalna iskorištenost ljudskih resursa,
- smanjenje troškova u poslovanju i slično.
Pomenute prednosti timskog načina rada dokazane su u praksi vode-ćih svjetskih kompanija. U mnogima od njih dominira timski koncept rada. Zahvaljujući, između ostalog, tako organizovanom radu, njihovo poslovanje je sve rentabilnije. Koliko dugo će se za taj koncept vezati, pokazaće vrijeme.
Nedostaci timskog rada
Iako su prednosti timskog rada postale gotovo očigledne, ni pred nedostacima takvog načina rada ne treba zatvarati oči. Savršenog oblika rada nema i vjerovatno ga nikad neće ni biti, jer čovjek neprestano teži boljem i savršenijem. Stečena iskustva ukazuju da ni timski rad nije bez nedostataka. Naprotiv, ima ih i biće ih. Među najznačajnijim nedostacima takvog koncepta rada smatraju se:
- pojava stresa i frustracije,
- ograničavanje razvoja liderstva, i
- bojazan od prezasićenosti timskim radom. [1]
Često se može primijetiti da se pojedinci teško uklapaju u timski koncept rada, odnosno da se teško integrišu. Otežan proces integracije može proisticati iz prirode pojedinca ili iz ponašanja tima. Neki timovi su tako zatvoreni da je prosto nemoguće prodrijeti u njih, a i kada to nekom pođe za rukom, članovi tima nisu spremni da prihvate pridošlicu. S druge strane, pojedinci ne mogu ili, zbog ”neodgovarajućeg” sastava tima, ne žele da prihvate timski koncept rada. U oba slučaja, kod čovjeka se stvara napetost koja vodi stresu i frustraciji.
Drugi problem proizilazi iz činjenice da se u uslovima timskog rada smanjuje potreba za menadžerima, naročito onim na operativnim i srednjim pozicijama u preduzeću. ”Desetkovanjem” tako pozicioniranih menadžera ”desetkuje” se i kadrovski rasadnik iz koga se regrutuju potencijalni kandidati za lidere i vodeće menadžere organizacije.
Treći nedostatak se tiče budućnosti i pretpostavke da će se timski rad organizovati i tamo gdje za tim realno nema potrebe. Pojedini poslovi ne zahtijevaju timski rad i lakše ih je obaviti na klasičan način. Timski koncept rada, po pravilu, ne treba uvoditi tamo gdje postojeći oblik rada zadovoljava potrebe organizacije i obezbjeđuje visoku produktivnost. Organizacije koje se drže tog pravila ne mogu pogriješiti, jer svako pretjerivanje, prije ili kasnije, dovodi do neželjenih posljedica.
BILJEŠKE
- Petković, dr Mirjana i Jovanović, dr Mića: citirano djelo, str. 150 i 151.
Detaljnije u knjizi Timovi i timski rad
