U struk­tu­ri upra­vljač­kog pod­si­ste­ma kor­po­ra­ci­je ob­u­hva­će­ne su funk­ci­je upra­vlja­nja i ru­ko­vo­đe­nja kao dva čvr­sto po­ve­za­na i me­đu­sob­no uslo­vlje­na ele­men­ta. Raz­voj upra­vljač­kog pod­si­ste­ma do­pri­neo je, u znat­noj me­ri, raz­vo­ju sa­vre­me­ne kor­po­ra­tiv­ne or­ga­ni­za­ci­je pred­u­ze­ća. S dru­ge stra­ne, ten­den­ci­je u raz­vo­ju tr­ži­šne pri­vre­de po­go­do­va­le su us­po­sta­vlja­nju spe­ci­ja­li­zo­va­nih no­si­la­ca upra­vljač­ke funk­ci­je – upra­vlja­nja i ru­ko­vo­đe­nja. Spe­ci­ja­li­zo­va­ni no­si­o­ci ovih funk­ci­ja u pred­u­ze­ću is­po­lja­va­ju se bi­lo kao pred­u­zet­nik, bi­lo kao me­na­džer, ili kao li­der, u za­vi­sno­sti od ulo­ge ko­ju ima­ju u pred­u­ze­ću. Na­i­me, ove tri va­ri­jan­te is­po­lja­va­nja funk­ci­je me­nadž­men­ta naj­če­šće se me­đu­sob­no is­pre­pli­ću u is­toj lič­no­sti, sa raz­li­či­tim ste­pe­nom za­stu­plje­no­sti sva­ke od njih.

Pred­u­zet­nik kao no­si­lac upra­vljač­ke funk­ci­je

Je­dan od na­či­na is­po­lja­va­nja upra­vljač­kih ini­ci­ja­ti­va u tr­ži­šnoj pri­vre­di je­ste pred­u­zet­ni­štvo ko­je se ogle­da u spe­ci­fič­nim sklo­no­sti­ma i spo­sob­no­sti­ma vo­đe­nja pred­u­ze­ća. Ove upra­vljač­ke oso­be­no­sti pred­u­zet­ni­ka mo­gu se ozna­či­ti kao spo­sob­nost pro­na­la­že­nja, ak­ti­vi­ra­nja i ko­or­di­ni­ra­nja ka­drov­skih i ma­te­ri­jal­nih re­sur­sa u ci­lju što ve­će efi­ka­sno­sti i efek­tiv­no­sti pri­vre­đi­va­nja. Pred­u­zet­nik usme­ra­va svoj ta­le­nat, sklo­nost, zna­nje i spo­sob­nost na po­du­hva­te ko­ji­ma se omo­gu­ću­je oplo­đa­va­nje vla­sti­tog ili tu­đeg ka­pi­ta­la sti­ca­njem što ve­ćeg pro­fi­ta. Nje­go­va osnov­na pre­o­ku­pa­ci­ja je­ste rast i raz­voj pred­u­ze­ća. Za­to on pri­vla­či ka­pi­tal po­tre­ban za re­a­li­za­ci­ju no­vih pro­je­ka­ta,  osva­ja­nje no­vih teh­no­lo­gi­ja i raz­voj no­vih pro­iz­vo­da.

Svo­je sklo­no­sti i spo­sob­no­sti pred­u­zet­nik is­po­lja­va kroz stva­ra­lač­ki ne­mir, stal­nim tra­že­njem i iz­na­la­že­njem no­vih mo­guć­no­sti i na­či­na da uve­ća ka­pi­tal ko­ji je us­peo da pro­na­đe i pri­ba­vi kao ne­is­ko­ri­šće­ni re­su­rs. Ta­ko do­la­zi do iz­ra­ža­ja i nje­go­va sklo­nost ka ino­va­tiv­no­sti, što do­pri­no­si uspe­šni­jem po­na­ša­nju da­tog pred­u­ze­ća u oštroj tr­ži­šnoj kon­ku­ren­ci­ji ko­ju je na­met­nuo sa­vre­me­ni teh­nič­ko-teh­no­lo­ški raz­voj.

Op­sta­ja­nje i po­be­đi­va­nje u oštroj kon­ku­ren­ci­ji ko­ja vla­da na svet­skom tr­ži­štu uslo­vlje­no je pra­vo­vre­me­nim uvo­đe­njem u pro­iz­vod­nju no­vih na­uč­nih i teh­nič­kih do­stig­nu­ća. Otu­da je za uspe­šnost pred­u­zet­ni­ka bit­no da se ve­što ko­ri­sti in­for­ma­tiv­nim si­ste­mom ko­ji pred­sta­vlja neo­p­hod­no oru­đe pri do­no­še­nju po­u­zda­nih upra­vljač­kih od­lu­ka.

Svo­je upra­vljač­ke ini­ci­ja­ti­ve pred­u­zet­nik re­a­li­zu­je ko­ri­ste­ći se ade­kvat­no us­po­sta­vlje­nim or­ga­ni­za­ci­o­nim si­ste­mom. Za­to on, po­red svo­je pre­te­žne usme­re­no­sti na okru­že­nje, na­sto­ji da usa­vr­ši or­ga­ni­za­ci­o­nu struk­tu­ru pred­u­ze­ća ka­ko bi se na što efi­ka­sni­ji na­čin i što efekt­ni­je re­a­li­zo­va­li ci­lje­vi ula­ga­nja ka­pi­ta­la. To pod­ra­zu­me­va po­zna­va­nje za­ko­ni­to­sti funk­ci­o­ni­sa­nja or­ga­ni­za­ci­o­nog si­ste­ma, o če­mu se op­šir­ni­je go­vo­ri u pr­voj gla­vi knji­ge. Isto ta­ko, pred­u­zet­nik mo­ra da po­zna­je prin­ci­pe eko­no­mi­je po­slo­va­nja ka­ko bi uspe­šno usme­ra­vao to­ko­ve eko­nom­skih vred­no­sti.

Na osno­vu pret­hod­nog mo­že se za­klju­či­ti da se u lič­no­sti pred­u­zet­ni­ka neo­p­hod­no raz­vi­ja­ju oso­bi­ne me­na­dže­ra ko­ji uspe­šno kom­bi­nu­je ras­po­lo­ži­ve re­sur­se, kao i li­de­ra ko­ji je spo­so­ban da mo­bi­li­še ka­dro­ve za re­a­li­za­ci­ju svo­jih ini­ci­ja­ti­va.

Ini­ci­ja­ti­ve i ak­tiv­no­sti pred­u­zet­ni­ka mo­ti­vi­sa­ne su pro­fi­tom kao ne­to efek­tom oplod­nje ulo­že­nog ka­pi­ta­la u us­po­sta­vlja­nje i funk­ci­o­ni­sa­nje pred­u­ze­ća. Pri to­me, ova­kvu mo­ti­vi­sa­nost pred­u­zet­ni­ka pro­fi­tom ne tre­ba shva­ti­ti po­jed­no­sta­vlje­no, jer su mo­ti­vi nje­go­vog an­ga­žo­va­nja na pri­ba­vlja­nju i ko­ri­šće­nju ka­pi­ta­la, kao i na ino­va­ci­ja­ma u po­slov­nom pro­ce­su, mno­go ši­reg spek­tra. Na­i­me, pred­u­zet­nik na­la­zi svo­ju sa­tis­fak­ci­ju i u stal­nim po­be­da­ma nad kon­ku­ren­ci­jom, u obez­be­đi­va­nju pre­sti­ža nje­go­vog pred­u­ze­ća, u ne­go­va­nju imi­dža kor­po­ra­ci­je či­jim po­slo­va­njem upra­vlja.

Kva­li­tet pred­u­zet­ni­ka is­po­lja­va se u spo­sob­no­sti da smi­sli, raz­vi­je i re­a­li­zu­je no­ve, pro­fi­to­no­sne ide­je i pro­gra­me. Za­to se sva­ka kor­po­ra­ci­ja za­la­že za an­ga­žo­va­nje što kre­a­tiv­ni­jih pred­u­zet­ni­ka, ko­ji omo­gu­ću­ju njen pro­spe­ri­tet u tr­ži­šnoj kon­ku­ren­ci­ji. Na­i­me, sa­vre­me­ni ob­lik or­ga­ni­zo­va­nja pri­vred­ne ak­tiv­no­sti je­ste kor­po­ra­ci­ja, ko­ja se za­sni­va na ko­lek­tiv­nom vla­sni­štvu ka­pi­ta­la.

Iako je kor­po­ra­ci­ja kao na­čin or­ga­ni­zo­va­nja raz­li­či­tih dru­štve­nih po­slo­va na­sta­la u da­le­koj pro­šlo­sti, ova­kav ob­lik pred­u­ze­ća svoj­stven je sa­vre­me­noj pri­vre­di. Ta­ko se pod ovim poj­mom u sa­vre­me­noj tr­ži­šnoj pri­vre­di pod­razu­me­va­ju or­ga­ni­za­ci­je na­sta­le udru­ži­va­njem dva­ju ili vi­še fi­zič­kih ili prav­nih li­ca sa za­dat­kom da, u svoj­stvu prav­nog su­bjek­ta, od­no­sno pred­u­ze­ća, ostva­ru­ju za ra­čun svo­jih čla­no­va one pri­vred­ne ci­lje­ve ko­ji su pred­vi­đe­ni u ugo­vo­ru ili dru­gom ak­tu o nji­ho­vom osni­va­nju. Pri to­me, naj­i­zra­že­ni­ji i naj­za­stu­plje­ni­ji ob­lik kor­po­ra­ci­je u obla­sti pri­vre­de je­ste ak­ci­o­nar­sko (de­o­ni­čar­sko) dru­štvo, ko­je pred­sta­vlja pred­u­ze­će u ko­lek­tiv­nom vla­sni­štvu.

Osnov­ni prin­ci­pi kor­po­ra­tiv­nog or­ga­ni­zo­va­nja pred­u­ze­ća je­su efek­tiv­nost oba­vlja­nja po­slo­va i efi­ka­snost ko­ri­šće­nja ras­po­lo­ži­vih ka­drov­skih i ma­te­ri­jal­nih re­sur­sa. Pri to­me, ini­ci­ra­nje, ko­or­di­ni­ra­nje i kon­tro­li­sa­nje po­slo­va­nja ta­kvog pred­u­ze­ća oba­vlja­ju spe­ci­ja­li­zo­va­ni i vi­so­ko struč­ni ka­dro­vi, ume­sto i za ra­čun vla­sni­ka ka­pi­ta­la.

Ovi no­si­o­ci po­slov­ne ini­ci­ja­ti­ve i kre­a­to­ri ino­va­ci­ja spe­ci­ja­li­zu­ju se za me­nadž­ment funk­ci­je kor­po­ra­ci­je, či­ja je jed­na od glav­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja pred­u­zet­ni­štvo.

Me­na­džer u upra­vljač­kom si­ste­mu pred­u­ze­ća

Pre­no­še­njem upra­vljač­ke nad­le­žno­sti na spe­ci­ja­li­zo­va­ne no­si­o­ce me­nadž­ment funk­ci­je, vla­sni­ci ka­pi­ta­la udru­že­ni u kor­po­ra­ci­ju odva­ja­ju se od po­slo­va­nja pred­u­ze­ća. Njih in­te­re­su­je sa­mo oplod­nja nji­ho­vog ka­pi­ta­la ko­ji su, u vi­du ak­ci­o­nar­skih ulo­ga, udru­ži­li u da­tu kor­po­ra­ci­ju.

Za­hva­ljuju­ći ova­kvim od­no­si­ma u pri­vre­di, ja­vlja­ju se sve ve­će po­tre­be za struč­nim ka­dro­vi­ma ko­ji će oba­vlja­ti upra­vljač­ke po­slo­ve na svim ni­vo­i­ma or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re kor­po­ra­ci­je. Nji­ho­va ulo­ga obuhvata ak­tiv­no­sti na vo­đe­nju po­slo­va kor­po­ra­ci­je, a za ra­čun udru­že­nih vla­sni­ka ka­pi­ta­la ak­ci­o­na­ra. Oni su mo­ti­vi­sa­ni uslo­vlje­no­šću nji­ho­ve za­ra­de veli­či­nom pro­fi­ta kor­po­ra­ci­je. Ta­ko se na vi­so­koj pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ji i sna­žnoj mo­ti­va­ci­ji za­sni­va uspe­šnost me­na­dže­ra ka­ko na ni­vou ce­log pred­u­ze­ća, ta­ko i u po­je­di­nim seg­men­ti­ma or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re kor­po­ra­ci­je.

Vla­sni­ci ka­pi­ta­la kor­po­ra­ci­je – ak­ci­o­na­ri – de­le­gi­ra­ju svo­ju upra­vljač­ku moć uprav­nom od­bo­ru. Me­đu­tim, ne­po­sred­no is­po­lja­va­nje upra­vljač­ke mo­ći ostva­ru­je se u vi­du ru­ko­vo­đe­nja. Za­to se upra­vljač­ka moć vla­sni­ka ka­pi­ta­la, pre­ko uprav­nog od­bo­ra, da­lje pre­no­si i na gru­pu pla­će­nih ru­ko­vo­di­la­ca. Na taj na­čin, čla­no­vi uprav­nog od­bo­ra i ru­ko­vo­di­o­ci kor­po­ra­ci­je pred­sta­vlja­ju njen me­nadž­ment. Pri to­me, ne­po­sred­ni no­si­o­ci ru­ko­vo­đe­nja su pro­fe­si­o­nal­ni me­na­dže­ri, ko­ji su ras­po­re­đe­ni po hi­je­rar­hij­skoj struk­tu­ri or­ga­ni­za­ci­o­nog si­ste­ma kor­po­ra­ci­je od ge­ne­ral­nog me­na­dže­ra, do me­na­dže­ra pr­ve li­ni­je.

Iz pret­hod­nih kon­sta­ta­ci­ja mo­že se za­klju­či­ti da kor­po­ra­ci­ju vo­de čla­no­vi uprav­nog od­bo­ra i me­na­dže­ri, a ne vla­sni­ci ka­pi­ta­la. Ka­ko vla­sni­ci ka­pi­ta­la – ak­ci­o­na­ri – sno­se ri­zik za po­slo­va­nje kor­po­ra­ci­je sa­mo do ni­voa svo­jih ulo­ga, tj. ima­ju ogra­ni­če­no jem­stvo, oni su ma­nje za­bri­nu­ti i od­go­vor­ni za skla­pa­nje ugo­vo­ra u ime pred­u­ze­ća. Oni ovu svo­ju bri­gu pre­no­se na uprav­ni od­bor i pro­fe­si­o­nal­ne me­na­dže­re. Ta­ko se, pu­tem de­le­gi­ra­nja upra­ve, de­lat­nost kor­po­ra­ci­je sta­vlja u nad­le­žnost kom­pe­tent­nih struč­nja­ka, ko­ji sno­se pu­nu od­go­vor­nost za po­slov­ni uspeh.

Ve­li­ke i slo­že­ne kor­po­ra­ci­je su u po­zi­ci­ji da iz­vo­de se­lek­ci­ju iz­ra­zi­tih ta­le­na­ta za me­na­džer­stvo. To se obez­be­đu­je i sti­mu­la­ci­jom kroz pri­me­re­no pla­ća­nje, ko­je se uslo­vlja­va uspe­šno­šću po­slo­va­nja pred­u­ze­ća ili nje­go­vih or­ga­ni­za­ci­o­nih seg­me­na­ta, u za­vi­sno­sti od po­lo­ža­ja me­na­dže­ra u ru­ko­vod­noj hi­je­rar­hi­ji.

Za­da­ci me­na­dže­ra mo­gu se gru­pi­sa­ti u sle­de­će funk­ci­je:

• pla­ni­ra­nje rad­nih za­da­ta­ka,
• or­ga­ni­zo­va­nje iz­vr­ša­va­nja za­da­ta­ka (po­de­la po­slo­va na spe­ci­ja­li­zo­va­ne no­si­o­ce),
• ko­or­di­ni­ra­nje po­slo­va iz­me­đu no­si­la­ca par­ci­jal­nih za­da­ta­ka,
• kon­tro­li­sa­nje iz­vr­ša­va­nja za­da­ta­ka.

Ostva­ri­va­nje ovih za­da­ta­ka me­na­dže­ra obez­be­đu­je se is­po­lja­va­njem nji­ho­ve ulo­ge kroz:

• ko­mu­ni­ci­ra­nje (1),
• in­for­mi­sa­nje (2) i
• kre­i­ra­nje (3).

(1) U za­vi­sno­sti od nje­go­vog ran­ga u hi­je­rar­hij­skoj struk­tu­ri me­nadž­men­ta, me­na­džer ko­mu­ni­ci­ra sa uprav­nim od­bo­rom, dru­gim me­na­dže­ri­ma, ne­po­sred­nim iz­vr­ši­o­ci­ma po­slo­va i sa okru­že­njem. Pri to­me, top me­na­džer je upu­ćen na ko­mu­ni­ka­ci­ju sa uprav­nim od­bo­rom, za­tim sa me­na­dže­ri­ma sred­nje li­ni­je i sa okru­že­njem, dok su me­na­dže­ri pr­ve li­ni­je ko­or­di­na­ci­je upu­će­ni na ko­mu­ni­ka­ci­ju sa ne­po­sred­no nad­re­đe­nim ru­ko­vo­di­o­ci­ma i ne­po­sred­nim iz­vr­ši­o­ci­ma po­slo­va.

(2) In­for­ma­ci­o­na ulo­ga me­na­dže­ra ogle­da se u pri­ba­vlja­nju, ob­ra­di, ču­va­nju i di­stri­bu­ci­ji in­for­ma­ci­ja re­le­vant­nih za te­ku­će po­slo­va­nje i raz­voj kor­po­ra­ci­je. Ova ulo­ga me­na­dže­ra do­la­zi po­seb­no do iz­ra­ža­ja u pro­ce­su ini­ci­ra­nja i pri­pre­ma­nja od­lu­ka uprav­nog od­bo­ra, kao  i u ve­zi sa iz­ve­šta­va­njem o re­zul­ta­ti­ma po­slo­va­nja kor­po­ra­ci­je.

(3) Svo­ju kre­a­tiv­nu ulo­gu me­na­džer is­po­lja­va kroz ak­tiv­no­sti na ino­va­ci­ja­ma teh­no­lo­gi­je, pro­iz­vo­da i or­ga­ni­za­ci­je. Na­i­me, u stal­noj te­žnji ka što ra­ci­o­nal­ni­jem ko­ri­šće­nju ras­po­lo­ži­vih ka­drov­skih i ma­te­ri­jal­nih re­sur­sa, me­na­džer tra­ga za no­vim mo­guć­no­sti­ma sa­vla­đi­va­nja kon­ku­ren­ci­je i us­pe­šnim po­slo­va­njem svo­je kor­po­ra­ci­je. Za­to jed­na od bit­nih oso­bi­na me­na­dže­ra mo­ra da bu­de i stva­ra­lač­ki ne­mir, či­me se znat­no raz­li­ku­je od osta­lih uče­sni­ka u po­slo­va­nju kor­po­ra­ci­je.

Za raz­li­ku od pred­u­zet­ni­štva kao ma­ni­fe­sta­ci­je me­nadž­men­ta, me­na­džer se pre­te­žno is­po­lja­va u ak­tiv­no­sti­ma ru­ko­vo­đe­nja po­slo­vi­ma, što pod­ra­zu­me­va orga­ni­zo­va­nje, ko­or­di­na­ci­ju i kon­tro­lu po­slo­va­nja kor­po­ra­ci­je. Ta­ko se funk­ci­ja me­nadž­men­ta, po­red ak­tiv­no­sti pred­u­zet­ni­štva, upot­pu­nju­je i ru­ko­vo­di­lač­kim po­slo­vi­ma kao kon­kre­ti­za­ci­jom pred­u­zet­nič­kih ini­ci­ja­ti­va.

Li­der­stvo kao ma­ni­fe­sta­ci­ja me­nadž­men­ta

Me­nadž­ment kor­po­ra­ci­je, po­red upra­vlja­nja re­sur­si­ma i po­slo­va­njem, pod­ra­zu­me­va i vo­đe­nje lju­di ko­ji oba­vlja­ju raz­li­či­te za­dat­ke na re­a­li­za­ci­ji ci­lje­va ovog pri­vred­nog su­bjek­ta. Ovo po­seb­no do­la­zi do iz­ra­ža­ja u uslo­vi­ma oslo­ba­đa­nja lič­no­sti rad­ni­ka, kao i teh­nič­ko-teh­no­lo­škog pro­gre­sa. Na­i­me, rad­ni­ci kor­po­ra­ci­je kao po­li­tič­ki slo­bod­ne lič­no­sti oba­vlja­ju ve­o­ma slo­že­ne i pre­ci­zne po­slo­ve za ko­je su spe­ci­ja­li­zo­va­ni du­go­traj­nim uče­njem i is­ku­stvom. Za­to sa­vre­me­ni, tr­ži­šno ori­jen­ti­sa­ni, slo­že­ni or­ga­ni­za­ci­o­ni si­ste­mi ne za­sni­va­ju svo­je upra­vljač­ke auto­ri­te­te na iz­nu­đi­va­nju di­sci­pli­ne po­na­ša­nja za­po­sle­nih, od­no­sno na po­slu­šno­sti ni­žih hi­je­rar­hij­skih ni­voa u od­no­su na vi­še ni­voe, kao i na sam vrh pred­u­ze­ća. To je uslo­vlje­no za­ko­ni­to­sti­ma raz­vo­ja dru­štva, u ko­me su no­si­o­ci ka­ko ru­ko­vod­nih, ta­ko i iz­vr­šnih funk­ci­ja slo­bod­ne  i auto­nom­ne lič­no­sti, sa raz­vi­je­nim psi­ho-so­ci­jal­nim spo­sob­no­sti­ma za ko­lek­tiv­ni rad, kao i za po­na­ša­nje pri­me­re­no dru­štve­noj sre­di­ni. To­me tre­ba do­da­ti i spo­sob­no­sti in­di­vi­du­al­ne ini­ci­ja­ti­ve sva­kog od no­si­la­ca ka­ko ru­ko­vod­nih, ta­ko iz­vr­šnih funk­ci­ja.

Ova­kvi raz­lo­zi uslo­vi­li su po­tre­bu usa­vr­ša­va­nja od­no­sa iz­me­đu vr­ha pred­u­ze­ća (top me­nadž­men­ta) i pod­si­ste­ma or­ga­ni­za­ci­o­nog si­ste­ma kor­po­ra­ci­je. U tom smi­slu, svi od­no­si u okvi­ru or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re kor­po­ra­ci­je re­gu­li­šu se u funk­ci­ji osnov­nog ci­lja nje­nog po­slo­va­nja – pr­o­fi­ta. Po­de­lom po­slo­va na spe­ci­ja­li­zo­va­ne no­si­o­ce iz­vr­še­nja i de­le­gi­ra­njem na njih nad­le­žno­sti i od­go­vor­no­sti za uspe­šno ostva­ri­va­nje za­da­ta­ka omo­gu­ću­je se ra­ci­o­nal­ni­je ko­ri­šće­nje ka­drov­skih i ma­te­ri­jal­nih po­ten­ci­ja­la pred­u­ze­ća. Pri to­me, ste­pen sa­mo­stal­no­sti de­lo­va u od­no­su na vrh pred­u­ze­ća za­vi­si, u naj­ve­ćoj me­ri, od uza­jam­ne po­ve­za­no­sti i me­đu­sob­ne uslo­vlje­no­sti ova­ko for­mi­ra­nih or­ga­ni­za­ci­o­nih pod­si­ste­ma. Sa­vre­me­ni si­stem upra­vlja­nja kor­po­ra­ci­jom pod­ra­zu­me­va pu­nu auto­no­mi­ju u po­gle­du de­fi­ni­sa­nja ci­lje­va i na­či­na ostva­ri­va­nja po­slov­ne i raz­voj­ne po­li­ti­ke pred­u­ze­ća. Pri to­me, bit­na pret­postvka ta­kvog na­či­na je­ste iz­bor­no for­mi­ra­nje naj­vi­ših or­ga­na upra­vlja­nja i nad­zo­ra iz re­do­va za­stup­ni­ka vla­sni­ka ka­pi­ta­la i ka­dro­va u stal­nom rad­nom od­no­su u pred­u­ze­ću, kao i po­ve­ra­va­nje funk­ci­je me­nadž­men­ta oda­bra­nim struč­nja­ci­ma, od­go­vor­nim za ostva­ri­va­nje ci­lje­va po­slov­ne i raz­voj­ne po­li­ti­ke kor­po­ra­ci­je. To zah­te­va i us­po­sta­vlja­nje si­stem­ske or­ga­ni­za­ci­je po­slo­va­nja ko­ja se za­sni­va na di­na­mič­koj re­gu­la­ci­ji, ko­or­di­na­ci­ji i kon­tro­li, uz pri­me­nu prin­ci­pa po­vrat­ne spre­ge u od­no­si­ma vr­ha pred­u­ze­ća, ko­ji da­je po­čet­ne im­pul­se, i de­lo­va pred­u­ze­ća kao no­si­la­ca par­ci­jal­nih za­da­ta­ka i od­go­vor­no­sti za do­pri­nos uspe­hu ce­li­ne si­ste­ma.

Efi­ka­snost funk­ci­o­ni­sa­nja i efek­tiv­nost pri­vre­đi­va­nja ova­ko kon­ci­pi­ra­nih si­ste­ma obez­be­đu­je se ade­kvat­nom mo­ti­va­ci­jom na pred­u­zet­nič­ko po­na­ša­nje u svim seg­men­ti­ma or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re kor­po­ra­ci­je, kao i sank­ci­ja­ma zbog even­tu­al­no ne­iz­vr­še­nih za­da­ta­ka po obi­mu, ro­ku, kva­li­te­tu i ra­ci­o­nal­no­sti ko­ri­šće­nja ma­te­ri­jal­nih i ka­drov­skih re­sur­sa. Za­to se za me­na­dže­re na svim ni­vo­i­ma or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re pred­u­ze­ća plan­ski utvr­đu­ju stan­dar­di uspe­šno­sti po­mo­ću ko­jih se omo­gu­ću­je kon­tro­la ostva­ri­va­nja par­ci­jal­nih za­da­ta­ka po po­je­di­nim po­slov­nim je­di­ni­ca­ma. U ova­kvim uslo­vi­ma po­slo­va­nja kor­po­ra­ci­ja, pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i me­na­džer­ska ko­or­di­na­ci­ja ni­su do­volj­ne da mo­bi­li­šu ka­drov­ske po­ten­ci­ja­le na stva­ra­lač­ko is­po­lja­va­nje pri ostva­ri­va­nju par­ci­jal­nih za­da­ta­ka. Za­to je neo­p­hod­no pri­me­ni­ti tre­ću ma­ni­fe­sta­ci­ju spo­sob­no­sti me­nadž­men­ta -li­der­stvo.

Jed­na od osnov­nih ka­rak­te­ri­sti­ka li­de­ra  je­ste spo­sob­nost da kre­i­ra ta­kve ci­lje­ve ko­ji mo­gu da mo­bi­li­šu sa­rad­ni­ke da do­bro­volj­no ulo­že svoj mak­si­mal­ni na­por na nji­ho­voj re­a­li­za­ci­ji. To pod­ra­zu­me­va po­zna­va­nje psi­ho­so­ci­jal­nih oso­bi­na lju­di i nji­ho­vih ko­lek­ti­vi­te­ta, kao i uva­ža­va­nje lič­no­sti sa­rad­ni­ka. Spo­sob­no­sti li­de­ra po­či­va­ju na nje­go­vim zna­nji­ma, ali i na lič­nom auto­ri­te­tu, ko­jim pri­do­bi­ja i mo­ti­vi­še sa­rad­ni­ke na iz­vr­ša­va­nje za­da­ta­ka. Pri to­me, nje­go­va va­žna ulo­ga u okvi­ru funk­ci­je me­nadž­men­ta je­ste i ne­go­va­nje do­brih me­đu­ljud­skih od­no­sa, či­me uspe­va da pod­stak­ne ak­tiv­no­sti u rad­noj gru­pi. Ta­ko se, po­red hi­je­rar­hij­ski us­po­sta­vlje­ne kon­tro­le, ostva­ru­je i auto­kon­tro­la po­je­di­na­ca i rad­nih gru­pa u ko­ji­ma oni de­lu­ju.

Uva­ža­va­ju­ći spo­sob­nost li­de­ra da lič­nim auto­ri­te­tom mo­bi­li­še rad­ni ko­lek­tiv, u upra­vlja­nju kor­po­ra­ci­jom ne tre­ba is­klju­či­ti ni hi­je­rar­hij­sku struk­tu­ru kao ni ma­te­ri­jal­nu mo­ti­va­ci­ju i od­go­vor­nost za oba­vlja­nje par­ci­jal­nih za­da­ta­ka. Za­to se li­der­stvo tre­ti­ra sa­mo kao jed­na od ma­ni­fe­sta­ci­ja funk­ci­je me­nadž­men­ta, ko­ja kom­ple­men­tar­no sa pred­u­zet­ni­štvom i me­na­džer­stvom obez­be­đu­je uspe­šno po­slo­va­nje kor­po­ra­ci­je.

 

Detaljnije u udžbeniku Menadžment – principi i koncepti